Priča koja zvuči kao scenario za film postala je stvarnost kada je nestala devojčica iz SAD pronađena živa posle 42 godine. Ono što ovaj slučaj čini još potresnijim jeste činjenica da žena, danas u četrdesetim godinama, nije znala da je ikada bila oteta niti da je njen biološki otac decenijama tragao za njom, piše Nujork Post.
Reč je o Mišel Mari Njuton, koja je nestala još 1983. godine, kada je imala samo tri godine. Njeno ime bilo je sinonim za jedan od najdužih i najneobjašnjivijih slučajeva nestanka deteta u Americi.
Dan kada je dete nestalo bez traga
Mari je poslednji put viđena u Luisvilu, Kentaki, zajedno sa svojom majkom. Porodici je rečeno da se sele zbog posla, ali nakon tog dana nikada više nije uspostavljen kontakt. Otac devojčice ostao je bez ikakvih informacija. Policija je pokrenula istragu, ali bez jasnih tragova, slučaj je godinama stajao u mestu. Kako su godine prolazile, nada je slabila, a pitanja su ostajala bez odgovora.
Život pod drugim identitetom
Dok je porodica živela sa neizvesnošću, Mari je rasla verujući da je njen život upravo onakav kakav treba da bude. Nije znala da joj ime nije pravo. Nije znala da je kao dete prijavljena kao nestala. Nije znala da postoji otac koji nikada nije prestao da se pita gde je. U pravnom smislu, njen slučaj je vremenom praktično nestao iz fokusa institucija. Formalno je prestala da se vodi kao dete, a potraga je zamrla.
Anonimna dojava koja je sve promenila
Preokret se dogodio 2025. godine, kada je policija dobila anonimnu dojavu koja je dovela do žene u Floridi za koju se sumnjalo da godinama živi pod lažnim identitetom. Istraga je potvrdila ono što je decenijama bilo skriveno: Mari je odgajana pod drugim imenom, a njena majka je svesno prikrivala njen pravi identitet. Majka je uhapšena i optužena za ometanje starateljstva, krivično delo koje ne zastareva.
„Vi ste nestala osoba“
Kada su policajci saopštili Mari ko je zapravo, istina je stigla bez upozorenja. U jednom razgovoru saznala je da je njeno detinjstvo bilo izgrađeno na laži i da je njen nestanak bio predmet policijske potrage više od četiri decenije. Reakcija je bila šok, neverica i tišina. Ipak, ubrzo je odlučila da stupi u kontakt sa ocem i da pokuša da razume svoju prošlost.
Susret posle 42 godine razdvojenosti
Otac i ćerka sreli su se prvi put nakon više od četiri decenije. Emocije su bile snažne, a susret opisan kao bolan, ali i isceljujući. Mari je navela da želi da ostane u kontaktu sa oba roditelja i da joj je cilj da razume, a ne da osuđuje. Za nju, ovo nije samo kraj jedne misterije, već početak potpuno novog poglavlja.
Ova priča ukazuje na mnoge aspekte ljudske prirode, kao što su ljubav, gubitak, identitet i potreba za povezivanjem. Mari je, nakon svih godina, konačno pronašla svoje mesto i identitet, ali njen put ka razumevanju i pronalaženju mira tek počinje. U svetu gde su nestanci i otmice nažalost česti, ovaj slučaj nudi nadu i podseća nas na važnost porodice i istine. Mari se suočava sa izazovima koje donosi ova nova stvarnost, ali njena hrabrost i želja za povezivanjem sa rodbinom pokazuju njenu snagu i otpornost.
Ova priča o Mari Njuton će ostati zapamćena kao podsećanje na to koliko je važno boriti se za istinu i nikada ne gubiti nadu, čak i kada se čini da su svi tragovi izgubljeni.
