U porodičnom plasteniku kod Novog Pazara, porodica Skenderović gaji najređu bobicu na Balkanu – crni gođi, koja je poznata po svojim lekovitim svojstvima i gotovo nepostojećoj konkurenciji u Srbiji. Dok je većina ljudi upoznata sa crvenom verzijom gođija, ovde se uzgaja crna varijanta koja je znatno ređa i zahteva više pažnje, ali i donosi brojne zdravstvene benefite.
Rašo Skenderović, otac porodice i začetnik uzgoja ove biljke u Srbiji, sa ponosom ističe njene prednosti. „Ne znam ništa na svetu što tako dobro podiže krvnu sliku kao crna gođi bobica“, kaže on, naglašavajući važnost ove biljke za zdravlje. Iako crna gođi bobica još nije zvanično priznata i nalazi se pod kategorijom „bobičasto voće“, potražnja za njom raste, posebno među osobama koje se bore sa karcinomom. Uzgajivači su počeli da prerađuju bobice, suše ih, melju i mešaju s medom, a takođe prave i čaj od listova koji pomaže jetri i krvnoj slici.
Skenderovići neguju više od 500 sadnica crnog gođija, koristeći isključivo organska gnojiva kao što su stajnjak i prirodna đubriva. Ova biljka zahteva posebnu negu, a berba se obavlja pincetom zbog sitnih i nežnih bobica koje ne podnose dodir rukama. Rašo objašnjava da je važno kontrolisati količinu vode, jer prekomerna vlažnost može dovesti do sušenja biljke.
Porodica, koja se posvetila ovom izazovnom projektu, očekuje do 170 kilograma roda ove godine, što je značajan uspeh s obzirom na to da je zasad u plasteniku tek četiri godine. Rašo je započeo ovu avanturu 2021. godine, bez prethodnog iskustva ili literature o uzgoju crnog gođija. Sam je testirao metode gajenja, beležio rezultate i učio iz grešaka, a danas njegov plastenik služi kao eksperimentalna laboratorija.
Sin Damir priznaje da je mnogo naučio od oca i da cela porodica aktivno učestvuje u radu. „Svi pomažemo. Bez toga ne bi mogao sam“, kaže on. Fascinira ga što biljka istovremeno cveta, rađa i zri na istoj grani, što omogućava svakodnevnu berbu.
Porodica Skenderović ne planira da se povuče iz ovog posla. Rašo naglašava da su svi zajedno u ovom projektu i da se ne vraćaju nazad. Iako ne postoji organizovana otkupna mreža, potražnja raste. Ljudi se interesuju za kupovinu biljaka za svoje bašte i terase, a neki čak žele da započnu ozbiljnu proizvodnju.
U zemlji gde su mnogi voćari opredeljeni za gajenje malina, kupina i aronije, Skenderovići predstavljaju hrabar iskorak ka neistraženoj biljci. Crni gođi nije samo egzotična bobica, već simbol porodičnog truda, vere u prirodu i hrabrosti da se istraže novi putevi.
Ova priča o porodici Skenderović osvetljava ne samo potencijal crnog gođija, već i ljudsku hrabrost i posvećenost. Sa svakim novim danom, oni dokazuju da je moguće ići napred, čak i kada se suočavate s nepoznatim izazovima.
