Statistički podaci o saobraćajnim nezgodama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu otkrivaju zabrinjavajuće informacije o najopasnijim mestima u ovim gradovima. Prema podacima MUP-a, Beograd prednjači po broju nezgoda, generišući gotovo polovinu svih saobraćajnih incidenata u Srbiji. Ove informacije su dostupne na interaktivnoj mapi koja omogućava građanima da sagledaju gde su najkritičniji delovi grada.
U Beogradu, kružni tokovi i raskrsnice predstavljaju najopasnija mesta za vozače. Trg Slavija se izdvaja kao najkritičnija tačka, sa prosečno više od 180 nezgoda godišnje, većinom lakših sudara. Autokomanda i kružni tok kod opštine Novi Beograd takođe pokazuju visoku učestalost nezgoda, često zbog nepoštovanja pravila saobraćaja. Raskrsnica kod tržnog centra Ušće ima veoma visoku frekvenciju saobraćaja, što je dodatno povećava rizik od nezgoda.
Na mostovima i prilazima Beogradu, lančani sudari su česta pojava, uglavnom zbog neprilagođene brzine i nedržanja odstojanja. Kritične tačke uključuju Brankov most, Pančevački most i Gazelu, gde se beleži visok broj nezgoda. Takođe, statistika ukazuje na to da su ulice van glavnih čvorišta takođe opasne, posebno Đevđelijska ulica na Zvezdari, gde su sudari sa parkiranim vozilima učestali.
U Novom Sadu, situacija je slična, s tim da se statistika nezgoda fokusira na prometne bulevare i raskrsnice. Bulevar oslobođenja, kao glavna arterija grada, beleži najveći broj nezgoda, dok raskrsnice kod TC Big Fashion i Futoške pijace predstavljaju kritične tačke zbog velike koncentracije pešaka i vozila. Biciklisti su posebno ugroženi, a najopasnija mesta za njih su raskrsnice na frekventnim bulevarima.
U Nišu, Bulevar dr Zorana Đinđića se smatra najopasnijom ulicom, s obzirom na njegovu dužinu i promet, dok su kritične tačke u blizini Vojne bolnice i raskrsnice sa Sremskom ulicom. Zbog velikog broja prodavnica, pešaci često prelaze bulevar van obeleženih prelaza, što dodatno povećava rizik od nezgoda.
Sve tri gradske mape ukazuju na to da su najopasnija mesta ona sa velikim intenzitetom saobraćaja, kao i tačke gde se susreću različite vrste učesnika u saobraćaju, kao što su pešaci, biciklisti i vozači motornih vozila. Statistika se može koristiti za poboljšanje saobraćajne infrastrukture i povećanje bezbednosti na putevima.
S obzirom na sve ove podatke, jasno je da je neophodno raditi na unapređenju saobraćajne kulture i infrastrukture u gradovima Srbije. Edukacija vozača, kao i unapređenje signalizacije i pešačkih prelaza, mogu značajno doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda. U isto vreme, lokalne vlasti bi trebale razmotriti implementaciju dodatnih mera bezbednosti, kao što su kamere za nadzor saobraćaja i povećanje prisutnosti saobraćajne policije na najkritičnijim mestima.
Na kraju, građani su pozvani da budu oprezni i svesni rizika prilikom kretanja po ovim opasnim tačkama, kako bi smanjili mogućnost nezgoda i doprinosili opštoj bezbednosti u saobraćaju.
