Crna Gora se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima u oblasti bezbednosti saobraćaja, držeći jedno od najviših mesta po smrtnosti u saobraćaju u Evropi. Sa oko 90 poginulih na milion stanovnika, ovaj broj je značajno iznad proseka Evropske unije, koji iznosi oko 45. Ova situacija predstavlja veliki izazov za lokalne vlasti i vozače, posebno tokom letnje turističke sezone kada se saobraćaj znatno povećava.
Crnogorske magistrale su poznate kao jedne od najopasnijih u regionu. Specifičnosti terena, uključujući planinske deonice, uske i često nepregledne puteve, doprinose visokom riziku od saobraćajnih nesreća. Tokom letnjih meseci, kada se milioni turista slivaju ka jadranskoj obali, vožnja kroz Crnu Goru može postati izuzetno rizična.
Statistički podaci ukazuju na nekoliko deonica koje se izdvajaju kao najopasnije. Magistrala koja povezuje Cetinje i Budvu posebno je rizična, naročito deo preko Brajića, kroz Lapčiće i Stanišiće. Ove krivine i visinske razlike često dovode do ozbiljnih nesreća, a letnji meseci dodatno pogoršavaju situaciju zbog povećanja broja vozila.
Još jedna opasna deonica je magistralni put Ribarevine – Bijelo Polje, poznat po oštrim krivinama i nepovoljnim vremenskim uslovima. Ova ruta predstavlja izazov za vozače, posebno za teretna vozila i autobuse. Takođe, magistrala koja povezuje Sutomore, Bar i Ulcinj suočava se sa problemima letnjih gužvi i rizičnih preticanja, što dodatno povećava rizik od nesreća.
Stari put koji spaja Nikšić i Podgoricu preko Platija, iako je sada u senki novog auto-puta Bar–Boljare, i dalje predstavlja opasnost zbog učestalih odrona i nedostatka zaštitnih ograda. Pravac Berane – Rožaje je poznat po čestim maglama i poledici, što ostavlja malo prostora za reakciju vozača.
Stručnjaci upozoravaju da kombinacija neadekvatne infrastrukture, nedovoljne saobraćajne signalizacije i nesavesne vožnje čini crnogorske puteve izuzetno opasnim. Iako su uložena sredstva u modernizaciju pojedinih pravaca, mnoge „crne tačke“ nastavljaju da ostaju realnost.
U poslednje četiri godine, broj poginulih u saobraćajnim nesrećama pokazuje zabrinjavajuće trendove. U 2021. godini zabeleženo je 55 poginulih, dok se taj broj povećao na 73 u 2022. i 78 u 2023. godini. Procene za 2024. godinu sugerišu da bi broj poginulih mogao biti između 75 i 85. Ukupan broj saobraćajnih nesreća takođe varira, sa oko 6.100 nezgoda u 2021. godini, dok su 2022. godine zabeležene 5.675 nezgoda, a 2023. godine 6.573.
Statistika pokazuje da su najugroženiji stariji vozači od 65 godina i mladi vozači uzrasta od 20 do 35 godina. Stručnjaci naglašavaju potrebu za pojačanom kontrolom saobraćaja, postavljanjem više stacionarnih radara i poboljšanjem signalizacije. Takođe, edukacija vozača i pojačana prisutnost saobraćajne policije su ključni za smanjenje broja nesreća.
Apel vozačima ostaje jasan: maksimalan oprez, prilagođavanje brzine uslovima na putu i izbegavanje rizičnih manevra mogu biti presudni za bezbedno putovanje kroz crnogorske planine i primorje. Ova situacija zahteva hitnu pažnju kako bi se smanjio broj nesreća i očuvala bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
