Crna Gora se suočava s važnim pitanjem suočavanja s mračnom prošlošću, a inicijativa predsednika Jakova Milatovića o rehabilitaciji političkih zatvorenika sa Golog otoka, Svetog Grgura i drugih zatvora, mogla bi označiti značajan korak ka pomirenju. Ova inicijativa zahteva donošenje Zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih žrtava, što je naišlo na pozitivne reakcije nevladinih organizacija i pojedinih poslanika.
Episkop budimljansko-nikšićki Metodije, u otvorenom pismu, pozvao je Milatovića da proširi ovu inicijativu kako bi uključila i žrtve komunističkog režima. Na Golom otoku robovalo je više od 16.000 političkih disidenata, koji su se protivili komunističkoj vlasti i bili su lojalni Sovjetskom Savezu. Ova tema je postala aktuelna i na nivou Evropskog parlamenta, koji je usvojio rezolucije o sećanju na žrtve totalitarnih režima. Crna Gora bi mogla da se pridruži ovom trendu ukoliko se Milatovićeva inicijativa nađe u skupštinskoj proceduri.
Potomci informbirovaca podržali su inicijativu, ističući da bi rehabilitacija Golootočana značila mnogo za njih. Međutim, važno je naglasiti da rehabilitacija ne bi podrazumevala finansijsku odštetu, već pravnu rehabilitaciju koja bi mogla značiti poništenje odluka o upućivanju na prinudni rad i prevaspitavanje na Goli otok. Prema rečima Nikole Šaranovića, univerzitetskog predavača međunarodnog javnog i evropskog prava, ovo bi bila jedna od obaveza Crne Gore u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Istorijski institut Crne Gore ukazao je na postojanje podela u crnogorskom društvu i smatraju da Milatovićeva inicijativa može poslužiti kao put ka pomirenju i sanaciji istorijskih trauma. Radenko Šćekić iz Instituta ističe spremnost da organizuju naučnu konferenciju koja bi osvetlila ova dešavanja i doprinela razumevanju prošlih događaja.
Izglasavanje inicijativa koje daju moralnu satisfakciju žrtvama režima moglo bi da zatvori pitanje bratoubilaštva koje je prisutno u Crnoj Gori, a koje je počelo tokom Drugog svetskog rata i nastavilo se tokom sukoba na relaciji Tito-Staljin. Pitanje koje se postavlja narodnim poslanicima Skupštine Crne Gore je da li je društvo dovoljno sazrelo da se suoči s istorijskim revizionizmom.
Dejan Đurović iz Nove srpske demokratije smatra da je važno pokazati dostojanstvo naroda u Crnoj Gori i svrstati žrtve različitih stava među mučenike koji su izgubili život na svirep način. Episkop Metodije ponovo naglašava važnost proširenja inicijative, tražeći od predsednika Milatovića da obuhvati i pravnu rehabilitaciju onih koji su nevino stradali od komunističkog režima.
Ova tema je posebno značajna u svetlu savremenih dešavanja u Crnoj Gori i šire. Suočavanje s prošlošću i rehabilitacija žrtava totalitarnih režima mogu doprineti ne samo nacionalnom pomirenju, već i izgradnji stabilnijeg društva koje je svesno svojih korena i prošlih grešaka. Inicijativa koja dolazi iz vrha vlasti može postati katalizator za šire društvene promene i veće razumevanje među građanima.
U tom kontekstu, Crna Gora ima priliku da pokaže kako se suočiti s mračnom istorijom i učiniti korak ka izgradnji društva koje će se ponositi svojim nasleđem, bez obzira na različite političke stavove. U ovom procesu, važno je da svi akteri, uključujući političare, naučnike i građane, rade zajedno na pomirenju i izgradnji budućnosti koja će biti zasnovana na razumevanju, toleranciji i poštovanju svih žrtava.
