Vlada Crne Gore trenutno razmatra opciju skladištenja obaveznih naftnih rezervi u inostranstvu ili u rezervoarima „Jugopetrola“ u Baru. Ova odluka dolazi nakon što su se pojavili problemi sa spremnošću kapaciteta za čuvanje ovih rezervi, s obzirom na to da je nabavka planirana za decembar ove godine. Terminal u Baru, koji je u vlasništvu državnog preduzeća „Montenegrobonus“, neće biti tehnički spreman pre kraja 2026. godine. Iz tih razloga, Vlada priprema rezervni plan kako bi osigurala skladištenje naftnih rezervi.
Ukoliko ne dođe do dogovora o čuvanju rezervi u „Jugopetrolu“, Crna Gora će biti primorana da skladištenje obavlja u inostranstvu. U opticaju su terminali u Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Grčkoj, a pregovori o uspostavljanju formalne saradnje sa ovim zemljama su u toku. Ugovori o zakupu ovih kapaciteta planiraju se kao višegodišnji, a skladištenje bi moglo početi već u decembru ove godine.
Obaveza formiranja obaveznih rezervi naftnih derivata leži na Upravi za ugljovodonike, kao i na svakom uvozniku koji uvozi 15.000 tona i više bezolovnog benzina ili gasnih ulja. Naftne kompanije „Jugopetrol“, „Ina Crna Gora“ i „Petrol Crna Gora“ biće zadužene da zajedno sa državom formiraju naftne rezerve u ovoj godini, što predstavlja značajan korak ka osiguranju energetske stabilnosti države.
Za formiranje naftnih rezervi u periodu od ove do kraja 2028. godine biće potrebno ukupno 44,5 miliona evra. Od tog iznosa, 7,5 miliona evra biće obezbeđeno kao bespovratna pomoć Evropske unije, koja će pomoći Crnoj Gori da prevaziđe trenutnu energetsku krizu. Ostatak sredstava biće obezbeđen kroz posebnu naknadu koju će plaćati građani i privreda, a iznos će biti tri centa po litru koji će biti dodat na maloprodajnu cenu goriva.
Ova naknada počela je sa naplatom 10. februara ove godine, a očekuje se da će doprineti stvaranju potrebnih rezervi. Uvođenje ove naknade izazvalo je pomešane reakcije među građanima, s obzirom na to da će dodatno opteretiti budžet domaćinstava i privrede u trenutku kada su cene energenata već visoke.
Sa druge strane, vlada ističe da su obavezne rezerve naftnih derivata ključne za energetsku sigurnost zemlje i da je neophodno da se formiraju u skladu sa međunarodnim standardima. Skladištenje ovih rezervi je neophodno kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja u slučaju bilo kakvih kriza ili poremećaja na tržištu.
U međuvremenu, Crna Gora nastavlja da se suočava sa izazovima u sektoru energetike, a kako bi se osiguralo odgovarajuće snabdevanje i stabilnost cena, neophodno je da se što pre uspostave svi potrebni mehanizmi. Ovaj proces zahteva blisku saradnju između vlade, naftnih kompanija i međunarodnih partnera kako bi se osiguralo da Crna Gora bude spremna za sve eventualne izazove koji se mogu pojaviti na tržištu nafte.
Vlada će nastaviti da radi na pronalaženju optimalnih rešenja koja će omogućiti formiranje obaveznih naftnih rezervi, a istovremeno će se truditi da minimizira troškove za građane i privredu. Očekuje se da će rasprave i pregovori sa inostranim partnerima biti intenzivirani u narednim mesecima, kako bi se osiguralo pravovremeno skladištenje i obezbeđenje potrebnih kapaciteta za čuvanje naftnih rezervi.
