Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je danas negiralo navode da je Crna Gora glasala za prijem takozvanog Kosova u Savet Evrope. U saopštenju za javnost, ministarstvo je istaklo da zahtev Prištine nije bio na agendi 134. ministarske sednice Komiteta ministara koja se održala u Luksemburgu u utorak i sredu, pa samim tim nije moglo doći do glasanja po tom pitanju. Ova izjava dolazi kao odgovor na informacije koje su se pojavile u pojedinim medijima u Crnoj Gori, prema kojima je juče održano glasanje o ovom pitanju.
Iz crnogorskog ministarstva su naglasili da je informacija o glasanju „potpuno netačna“ i da su reakcije političkih subjekata na ovu temu „bespredmetne“. U okviru rasprave o „Ulozi Saveta Evrope u novom geopolitičkom kontekstu“, Crna Gora je tom prilikom ukazala na svoju posvećenost evropskoj integraciji. Ministarstvo je podsetilo da je vlada Crne Gore opredeljena da do 2028. godine postane 28. članica Evropske unije, kao i da je važno pružiti podršku državama koje žele da izgrade demokratske kapacitete u skladu sa evropskim standardima.
U međuvremenu, predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije, Andrija Mandić, izneo je tvrdnje da je ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović glasao za prijem takozvanog Kosova u Savet Evrope. Mandić je izrazio zabrinutost da bi ovakav potez mogao da ugrozi koalicioni sporazum i dobrosusedske odnose sa Srbijom. On je naglasio da vlada u Podgorici treba da se fokusira na ulazak Crne Gore u EU, a ne na ispunjavanje spoljnopolitičkih ambicija političara iz Kosova.
Ibrahimović je, tokom sednice Komiteta ministara, izjavio da će Crna Gora kao odgovorna članica nastaviti da promoviše vrednosti multilateralizma i strateške ciljeve Saveta Evrope. On je dodao da je važno podržati članstvo takozvanog Kosova u Savetu Evrope, ali je istakao da zahtev Prištine za članstvo nije bio na dnevnom redu sastanka. Ove kontradiktorne izjave su izazvale dodatne tenzije u političkom prostoru Crne Gore, gde su odnosi sa Srbijom uvek bili osetljiva tema.
Mandić je takođe istakao da bi svako glasanje za prijem Kosova moglo da ima negativne posledice po odnose između Crne Gore i Srbije, i da bi to moglo da dovede do dodatne političke nestabilnosti u regionu. On je pozvao vladajuće strukture da preispitaju svoje spoljnopolitičke ambicije i strategije, naglašavajući da je prioritet Crne Gore ulazak u EU.
Ova situacija ukazuje na sve veću napetost unutar crnogorskog političkog spektra kada su u pitanju odnosi sa Kosovom i Srbijom. Dok se jedno ministarstvo trudi da umiri situaciju, drugi politički akteri koriste ovu priliku da iznesu svoje stavove i kritike prema vladi. Očekuje se da će se ova debata nastaviti i u budućnosti, s obzirom na složenost odnosa u regionu i različite poglede na pitanje prijema Kosova u međunarodne organizacije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između Crne Gore i Srbije istorijski komplikovani, sa brojnim pitanjima koja sežu unazad. Situacija oko Kosova dodatno komplikuje ove odnose, čineći ih još osjetljivijim na unutrašnje političke pritiske i međunarodne pritiske. Kako se budu razvijali događaji, tako će i politička scena u Crnoj Gori morati da se prilagođava i reaguje na nove izazove i okolnosti.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se političke stranke u Crnoj Gori postaviti prema ovom pitanju u budućnosti i kako će to uticati na njihove odnose sa susednim državama, posebno Srbijom.
