PODGORICA – Crna Gora se sve više profilira kao značajno kripto čvorište na darknetu, što je u velikoj meri povezano sa međunarodnim prevarama i visokim rizikom od pranja novca. Ove informacije proizašle su iz istraživanja međunarodne nevladine organizacije Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), a prenosi portal podgoričkog Dana.
U izveštaju pod nazivom „Zatvaranje praznina: Kako Crna Gora treba da odgovori na kripto kriminal 2026. godine“, koji je GI-TOC sproveo u saradnji sa BIRN-om, ističe se da je Crna Gora do marta 2025. godine funkcionisala bez osnovnih pravila koja bi regulisala korišćenje kriptovaluta. Ovaj regulatorni vakuum omogućio je kriminalnim grupama da koriste kriptovalute kao sredstvo za pranje novca, brze prekogranične transfere, kao i za konvertovanje gotovine u kriptovalute putem nelicenciranih dilera.
Izveštaj naglašava da su kriminalne grupe, u nedostatku adekvatnih regulativa, uspešno ulagale nezakonita sredstva u kriptovalute, što je dodatno otežavalo otkrivanje i nadzor ovih aktivnosti. Prema podacima Agencije Evropske unije za droge, Crna Gora se pojavila kao jedno od ključnih evropskih čvorišta za korišćenje kriptovaluta na darknet tržištima.
U izveštaju se takođe upozorava na činjenicu da su kriptovalute, zbog svoje prirode, omogućile kriminalnim organizacijama da zaobiđu tradicionalne bankarske sisteme i regulative. Ove tehnologije su omogućile brže i anonimnije transakcije, što čini njihovo praćenje i regulisanje izuzetno kompleksnim. U tom kontekstu, Crna Gora se suočava sa značajnim izazovima u borbi protiv organizovanog kriminala i pranja novca.
U međuvremenu, vlasti u Crnoj Gori su pod pritiskom da hitno usvoje pravne okvire koji će regulisati kriptovalute i smanjiti rizik od zloupotreba. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno implementirati jasne regulative koje će omogućiti praćenje kripto transakcija i zaštitu od prevara. Takođe, potrebno je razvijati saradnju sa međunarodnim agencijama kako bi se efikasnije suprotstavili ovom obliku kriminala.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da su mnogi od nelicenciranih dilera kriptovaluta u Crnoj Gori povezani sa organizovanim kriminalom, što dodatno komplikuje situaciju. Naime, ove grupe ne samo da koriste kriptovalute za svoje kriminalne aktivnosti, već su i sami dileri često umešani u druge oblike ilegalnog poslovanja.
Kada je reč o pravnim okvirima, Crna Gora je u poslednjih nekoliko godina preduzela određene korake ka regulaciji kriptovaluta, ali su ti napori često bili nedovoljni i neefikasni. U izveštaju se preporučuje da Crna Gora usvoji sveobuhvatan zakonodavni okvir koji će omogućiti regulaciju kriptovaluta, kao i da ojača kapacitete institucija koje se bave borbom protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Stručnjaci takođe sugerišu da bi Crna Gora trebala razviti edukativne programe koji će informisati građane o rizicima povezanim sa kriptovalutama i darknetom. Razumevanje ovih tehnologija i načina na koji se koriste u kriminalne svrhe može pomoći građanima da se zaštite od potencijalnih prevara.
Na kraju, iako se čini da Crna Gora ima značajan put pred sobom u borbi protiv kripto kriminala, postojanje međunarodne saradnje i proaktivan pristup vlasti mogu biti ključni za smanjenje rizika i sprečavanje zloupotreba u budućnosti. U svetlu ovih izazova, važno je da Crna Gora deluje brzo i efikasno kako bi osigurala bezbednost svojih građana i integritet svog finansijskog sistema.
