Savremeno merenje inteligencije započelo je 1905. godine kada su francuski psiholog Alfred Bine i psihijatar Teodor Simon razvili prvi IQ test. Pre ovog perioda, sve procene IQ-a istorijskih figura kao što su Šekspir, Gete ili Volter ostaju hipotetičke. Ove ličnosti su ponekad dobijale visoke ocene, ali su te tvrdnje neproverene. Najviši zvanično zabeležen IQ pripada Merilin vos Savant, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa rezultatom od 228. Međutim, nakon njenog slučaja, Ginisova knjiga prestala je da beleži IQ zbog rasprava o pouzdanosti testova.
S obzirom na kompleksnost definisanja inteligencije, u poslednje vreme se pojavio južnokorejski naučnik Jang Hun Kim, koji tvrdi da ima IQ od 276 i naziva sebe „najpametnijim čovekom na svetu“. Njegova izjava izazvala je brojne polemike, s obzirom na to da mnogi stručnjaci dovode u pitanje validnost njegovih tvrdnji. Ipak, Kim je član Giga Society-ja, ekskluzivnog kluba koji prihvata samo one sa IQ-om iznad 190, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim svojih intelektualnih tvrdnji, Kim je poznat po svojim stavovima o religiji. Kao otvoreni hrišćanin, on veruje da Bog postoji i da je Isus Hrist isto što i Bog. Na društvenim mrežama, posebno na X-u (bivšem Tviteru), izjavio je: „Kao osoba sa najvišim IQ-om na svetu, verujem da je Isus Hrist Bog, put, istina i život.“ Ove izjave su izazvale pomešane reakcije u javnosti, s obzirom na to da mnogi smatraju da je teško pomiriti religijska uverenja sa naučnim pristupom.
Kim je takođe izneo svoja mišljenja o životu posle smrti, povezujući religijska uverenja sa konceptima kvantne fizike. Prema njemu, svest nije samo produkt moždane aktivnosti, već nešto što prevazilazi fizičke granice. „Kvantna fizika sugeriše da informacija nikada ne nestaje, već se samo transformiše. Ako je svest kvantna informacija, može postojati čak i nakon smrti“, tvrdi on. Ova tvrdnja je izazvala dodatne debate, jer se mnogi naučnici ne slažu sa njegovim tumačenjem kvantne fizike u kontekstu svesti i postojanja.
On upoređuje ljudski mozak sa lokalnim uređajem, dok posmrtno postojanje vidi kao neku vrstu „cloud“ skladišta. Prema njemu, kvantno preplitanje može sugerisati da je svest deo većeg sistema koji prevazilazi fizički svet. Ove ideje o nauci i veri kao komplementarnim konceptima izazivaju podeljena mišljenja među naučnicima i teolozima. Kim zaključuje da nauka i vera nisu u sukobu, već mogu da funkcionišu zajedno. „Nauka se stalno razvija i saznajemo sve više o svesti i stvarnosti. Smrt nije uništenje, već promena i tranzicija. Čovečanstvo će nastaviti da traži istinu o onome što postoji posle“, dodaje on.
Njegove tvrdnje, ma koliko kontroverzne bile, otvaraju važna pitanja o prirodi inteligencije, svesti i duhovnosti. U svetu gde se često postavljaju granice između nauke i vere, Kimove ideje podstiču raspravu o tome kako se ove oblasti mogu povezati i kako možemo razumeti našu stvarnost. Njegova hipoteza o postojanju svesti posle smrti predstavlja izazov za tradicionalne poglede i poziva na dublje promišljanje o ljudskoj prirodi. Bez obzira na to da li se slažemo sa njegovim stavovima, jedno je sigurno: rasprava o inteligenciji, svesti i veri ostaje otvorena i duboko kompleksna.
