Jedan od najlepših gradova sveta, Kopenhagen, poznat je po visokom standardu života i skandinavskom načinu života. Ipak, koliko je zapravo skup za studente i mlade ljude koji dolaze iz drugih zemalja? Ova pitanja postavio je jedan hrvatski student koji se nedavno preselio u Dansku i podelio svoja iskustva, kao i konkretne cifre koje osvetljavaju svakodnevni život u danskoj prestonici.
Jedna od prvih stavki koja se nameće je trošak stanovanja. Student navodi da njegov stan, zajedno sa režijama, košta gotovo 1.200 evra mesečno. Međutim, kako je stan podeljen sa cimerom, njegova polovina iznosi 600 evra. Ova cifra može delovati zastrašujuće za mnoge, posebno kada se uporedi sa troškovima stanovanja u nekim drugim gradovima, kao što je Beograd. Naime, jedna žena iz Beograda navodi da plaća 450 evra za stan od 40 kvadrata, što je znatno niže u poređenju sa Kopenhagenom.
Kada je reč o troškovima hrane, student iz Kopenhagena troši oko 500 evra mesečno. Međutim, kada se dodaju i troškovi kafića, pekara i restorana, posebno kada mu dolaze gosti, ukupni trošak za hranu dostiže oko 1.100 evra. Na primer, kroasan košta oko 5 evra, a pivo 9 evra. Ove cene su znatno više od onih u Beogradu, gde kafa košta oko 4 evra, a pivo između 4 i 8 evra.
Jedan od značajnih troškova za studente je i javni prevoz. Mesečna karta za javni prevoz u Kopenhagenu košta 92 evra, dok iznajmljivanje bicikla iznosi dodatnih 25 evra. U poređenju sa Beogradom, gde su troškovi prevoza znatno niži, ovo može predstavljati dodatni teret za studente. U Beogradu se mesečna karta može nabaviti za otprilike 30 evra.
Osim osnovnih troškova, sport i hobiji takođe predstavljaju značajne izdatke. Student u Kopenhagenu plaća teretanu 60 evra mesečno, dok ples košta čak 180 evra. Ovi troškovi se brzo sabiraju, čineći život u Kopenhagenu skupa avanturom. U Beogradu, teretana košta oko 40 evra, a hobiji poput plesa i klizanja dodatnih 200 evra.
Jedna od najvažnijih stavki koju je student naglasio jeste pitanje dodatnih troškova, kao što su zdravstvo ili terapija. U Beogradu, jedna žena navodi da na terapiju troši 200 evra mesečno, što je takođe značajan izdatak koji treba uzeti u obzir.
Ova iskustva jasno pokazuju da život u Kopenhagenu, iako pun kulturnih sadržaja i atrakcija, zahteva ozbiljan budžet, posebno za one koji dolaze iz zemalja Balkana. Troškovi stanovanja, hrane i drugih životnih aktivnosti brzo se akumuliraju, a studenti često moraju da se oslanjaju na stipendije ili poslove sa punim radnim vremenom kako bi održali svoj životni standard.
Na kraju, važno je napomenuti da, iako Kopenhagen nudi visok kvalitet života, mladi ljudi koji se odluče da se presеле ovde moraju biti svesni finansijskih izazova koji ih očekuju. Budući studenti treba da se pripreme i istraže mogućnosti finansiranja kako bi im život u ovom prelepom gradu bio što lakši i prijatniji. Kopenhagen može biti izvanredno mesto za život, ali je istovremeno i mesto gde je potrebno pažljivo planirati troškove kako bi se uživalo u svemu što ovaj grad nudi.
