Pre skoro deceniju, jedan anonimni entuzijasta poznat kao Glubuks započeo je projekat koji je u to vreme delovao kao ekscentričan hobi bez velike budućnosti. Na krovu svoje kuće postavio je nekoliko solarnih panela, a u dvorištu je imao staru industrijsku bateriju. Ideja da sam proizvodi deo električne energije mnogi su smatrali naivnom.
Ipak, ono što je započelo kao skroman eksperiment, danas se smatra jednim od najstabilnijih kućnih energetskih sistema, rezultat čiste upornosti i „uradi sam“ pristupa. Glubuks je u novembru 2016. godine objavio da posjeduje 1,4 kW solarnih panela zajedno sa starom 24-voltnom viljuškarskom baterijom, regulatorom punjenja i inverterom od 3 kVA. Već tada je počeo da prikuplja islužene baterije iz laptopova — oko 650 komada — s ciljem da ih pretvori u dodatni kapacitet za skladištenje energije.
Prvi meseci bili su izuzetno teški. Baterije su bile različitih starosti, kapaciteta i stanja, što je dovelo do nestabilnog sistema, sa čestim oscilacijama napona. Umesto da odustane, Glubuks je odlučio da detaljno testira svaku pojedinačnu ćeliju. Ručno je otvarao baterije, proveravao njihov kapacitet, odbacivao loše i kombinovao samo one kompatibilne u velike blokove od po 100 Ah. Time je, korak po korak, počeo da gradi svoj prvi ozbiljan bank baterija.
Kako je projekat napredovao, improvizovana šupa udaljena 50 metara od kuće postala je komandni centar njegovog sistema. U njoj je smešteno sve — baterije, inverteri i regulatori — čuvajući ih od vlage, prašine i temperaturnih oscilacija. Stara viljuškarska baterija ostala je u upotrebi kao dodatni stabilizator opterećenja, dok je Glubuks neprestano radio na unapređenju i optimizaciji celog sklopa.
Vremenom je dodao još 24 solarna panela jačine 440 W po komadu. Ova snažna mreža panela omogućava punjenje baterija čak i tokom tmurnih zimskih dana kada sunčeve svetlosti gotovo da nema. Paralelno s tim, nastavio je da prikuplja stare laptop baterije, sve dok broj nije dostigao 1.000 komada — svaka od njih je pažljivo rastavljena, testirana i iskorišćena u novim, stabilnim modulima.
Najimpresivniji podatak ovog projekta jeste da za osam godina korišćenja nije otkazala nijedna jedina ćelija u sistemu. Pažljiva selekcija i pravilno balansiranje baterija doveli su do rezultata koje mnoge komercijalne instalacije ni izbliza ne postižu. Kapacitet skladištenja energije porastao je sa skromnih 7 kWh na čak 56 kWh, što je dovoljno da kuća normalno funkcioniše i tokom višednevnih oblačnih perioda. Danas njegov 24-voltoni sistem, preko invertera od 3 kVA, napaja celokupno domaćinstvo — svetla, kućne aparate i sve osnovne potrebe.
Tokom nestanaka struje u okolini, Glubuksova kuća ostaje jedina osvetljena, a njegova priča privlači sve veću pažnju na internet forumima i među ljubiteljima održive energije. Njegov rad postao je inspiracija za mnoge koji žele da se upuste u svet samostalnog generisanja električne energije i održivih rešenja.
Glubuksov put od entuzijaste do stvaratelja funkcionalnog energetskog sistema pokazuje snagu inovacije i upornosti. Njegov primer podstiče sve veći interes za obnovljive izvore energije i pruža uvid u to kako individualne inicijative mogu značajno doprineti održivom razvoju i energetskoj nezavisnosti. Njegova priča postaje simbol nade u mogućnost promene i napretka, kao i motivacija za sve one koji žele da nađu alternativne načine za snabdevanje energijom u svojim domovima.
