Ptica dodo je dugo bila simbol izumiranja vrsta na našoj planeti, ali bi uskoro mogla da se vrati u svoje prirodno stanište – ostrvsku državu Mauricijus. Plan kompanije „Colossal Biosciences“ je da oživi ovu izumrlu vrstu golubova. Nedavno su saopštili da su prvi put uspeli da uzgoje primordijalne germinativne ćelije golubova, što su označili kao ključni korak u procesu vraćanja dodo ptica.
Ova kompanija iz Teksasa, poznata po ambicioznim projektima poput oživljavanja vunastih mamuta i jezovuka, razvila je genetički modifikovane kokoške koje će služiti kao surogati za dodo ptice. Koke će primiti primordijalne germinativne ćelije Nicobar golubova, najbližih živih rođaka dodo ptica, sa ciljem da donesu na svet nove dodo ptice.
Ben Lam, izvršni direktor Colossal-a, izjavio je da očekuju da će proces trajati između pet i sedam godina, ali da ni 20 godina nije daleko. U saradnji sa organizacijama za zaštitu divljih životinja, kompanija planira da pronađe sigurna mesta bez pacova na Mauricijusu, gde bi ove ptice mogle ponovo da žive slobodno.
„Naš cilj je da proizvedemo dovoljno dodo ptica sa genetskom raznolikošću kako bismo ih mogli vratiti u divljinu, gde će moći da napreduju. Ne želimo da stvorimo samo dve dodo ptice, već hiljade“, dodao je Lam.
Dodo ptice su nekada naseljavale šume Mauricijusa bez prirodnih predatora, sve dok ljudi nisu počeli da ih love. Gubitak staništa i uvođenje invazivnih vrsta, poput makako majmuna i pacova, doprineli su izumiranju ove ptice koja se hranila voćem. Poslednji poznati primerak dodo ptice viđen je 1662. godine.
Dodo je postao simbol izumiranja, ali u „Colossal“-u veruju da njihove metode, zasnovane na CRISPR tehnologiji genetskog uređivanja, mogu da vrate ptice u njihovo nekadašnje stanište. Bet Šapiro, naučna direktorka kompanije, naglasila je da su radili na genetskoj modifikaciji ptica više od godinu dana, a napredak je „super uzbudljiv“.
„Ovo nije proces gde ćemo jednostavno baciti hiljade dodo ptica na Mauricijus. Biće to spor, pažljiv i promišljen proces“, izjavila je Šapiro, dodajući da je neizvesno kakve će posledice imati vraćanje ovih ptica.
Ipak, neki stručnjaci dovode u pitanje definiciju genetski izmenjenih vrsta i njihovu ulogu u ekosistemima pogođenim ljudskim delovanjem i klimatskom krizom. Leonardo Kampanja, evolucioni biolog, ukazuje na izazove s kojima se kompanija suočava, uključujući pitanje kako stvoriti organizam koji liči na dodo pticu.
U međuvremenu, oko dva miliona vrsta je trenutno u opasnosti od izumiranja, a mnogi naučnici smatraju da projekat „Colossal“ odvlači pažnju od stvarnih pretnji prirodnom svetu. Rič Grenjer, biolog sa Univerziteta u Oksfordu, nazvao je ovo „opasnom distrakcijom“, ističući da genetički modifikovane životinje predstavljaju rizik i moralne dileme.
Dok se kompanija ponosi svojim postignućima, mnogi se pitaju kako će se ovi hibridi uklopiti u degradirane ekosisteme. „Colossal“ je nedavno dobio dodatnih 120 miliona dolara za istraživanja, a njihova vrednost je sada procenjena na 10,2 milijarde dolara. Poznati investitori, uključujući Toma Bradija i Piter Džeksona, podržavaju projekat.
Džekson je poznat po podršci oživljavanju izumrlih vrsta, a „Colossal“ je privukao pažnju kada su objavili da su uspeli da ožive jezovuka, iako su mnogi stručnjaci kritikovali način na koji su opisali ovo postignuće.
Lam se ne uzbuđuje zbog kritika, smatrajući da njihova postignuća inspirišu ljude. „Ovo su dodo ptice, i ako neki ljudi ne žele da ih zovu dodo, to je nebitno. Što više izazivamo kontroverzu, to više rastemo“, zaključio je Lam.
