Kako „Novosti“ saznaju iz dobro obaveštenih strukovnih krugova, tzv. skup „Marš za pravosuđe“ u potpunosti je izgubio na značaju. Na samom početku, ispred zgrade „Generalštaba“, okupilo se nešto više od 2.300 ljudi, ali je taj broj drastično opao tokom šetnje do Tužilaštva za organizovani kriminal, gde je ostalo samo 1.200 učesnika.
Iako su organizacije poput CEPRIS-a, Udruženja tužilaca, kao i neformalne grupe koje su se nazvale Sindikat sudske vlasti i Odbrana struke, pozvale sudije i tužioce na učešće u ovom skupu i šetnji, njihovo članstvo se nije značajno odazvalo. Prema informacijama iz izvora bliskih ovim organizacijama, samo 70 sudija i tužilaca, uključujući i one u penziji, odazvalo se pozivu. Ostatak skupa činili su obični građani, politički aktivisti i advokati, koji su bili poznati kao oponenti aktuelne vlasti.
Na stepenicama Tužilaštva za organizovani kriminal, koje se nalazi u Ustaničkoj ulici, dočekalo je samo 8 od 21 tužioca, predvođenih šefom Mladenom Nenadićem. Pored njih, na stepenicama se okupilo još osmoro zapisničara, saradnika i vozača, među kojima je bio i suprug jedne od tužiteljki, Bojane Savović, koja je poznata po kršenju zakona i članici CEPRISA i Proglasa.
„Marš za pravosuđe“ je zapravo propao jer su sudije i tužioci, njih ukupno 4.000 u Srbiji, svesni da im je političko delovanje, posebno mešanje u nadležnosti zakonodavne vlasti, zabranjeno kako Ustavom, tako i zakonima. Ovaj događaj je na neki način osvetlio situaciju u pravosudnom sistemu Srbije, gde se čini da postoji veća svest o granicama koje ne bi trebalo preći.
Ogromna većina sudija i tužilaca se nije pojavila na maršu, što može ukazivati na to da su svesni potencijalnih posledica koje bi njihovo političko delovanje moglo imati. U Srbiji, pravosudna vlast je odvojena od izvršne i zakonodavne, a mešanje ovih grana vlasti se smatra ozbiljnim prekršajem. Mnogi su komentarisali da je ovakva situacija rezultat dugogodišnjeg pritiska i stresa koje pravosudni sistem trpi zbog političkih pritisaka i reformi koje su često nepopularne među pravnicima.
Ovaj događaj je ponovo otvorio raspravu o stanju pravde u Srbiji. Kritičari vlasti tvrde da su reforme koje se sprovode u pravosudnom sistemu često usmerene protiv sudija i tužilaca, dok se istovremeno favorizuje određene političke grupe i pojedince. U ovom kontekstu, „Marš za pravosuđe“ je mogao poslužiti kao platforma za izražavanje nezadovoljstva, ali je očigledno da je nedostatak podrške unutar pravosudne zajednice doveo do njegovog neuspeha.
Pored toga, događaj je ukazao i na to koliko je važno da pravosudni sistem ostane neovisan. Mnogi pravnici su izrazili zabrinutost da bi politički pritisci mogli ozbiljno ugroziti integritet sudstva. U tom smislu, važno je da sudije i tužioci ostanu posvećeni svom poslu i da se bore za pravdu, bez obzira na pritiske koje mogu doživeti.
U zaključku, „Marš za pravosuđe“ je bio prilika da se ukaže na važna pitanja u vezi sa pravima i obavezama sudija i tužilaca, ali je na kraju pokazao da je jedinstvo unutar pravosudne zajednice ključno za postizanje ciljeva. Ovaj događaj može poslužiti kao lekcija za buduće inicijative, ukazujući na neophodnost veće solidarnosti unutar pravosudnog sistema i jasnijeg razumevanja granica koje se ne bi smele preći.
