NJUJORK – Ćilibar koji se nalazi na morskom dnu mogao bi da sadrži tragove drevnog cunamija starog 115 miliona godina, prema studiji objavljenoj u časopisu „Scientific Reports.“ Ova studija sugeriše da su formacije u smoli drveća rezultat masivnih talasa koji su usisali šumu u more, a istraživači su se oslonili na analize fosilizovane smole koja je pronađena u kamenolomima severnog Japana.
Ploča smeđe-sivog kamena, prekrivena slojem zlatnog ćilibara, otkrivena je u kamenolomima na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido, gde su sedimenti nekada bili na dubokom morskom dnu. Ovi sedimenti, prema rečima naučnika, ukazuju na drevne cunamije. Učesnici studije navode da talasasti obrasci u ćilibaru, starom 115 miliona godina, ukazuju na to da je cunami poplavio današnji severni Japan.
Geolog Aja Kubota iz Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju u Cukubi ističe da je ovo nalazište, koje se nekada nalazilo na dnu Tihog okeana, donelo neočekivano otkriće. „Našli smo čudan oblik ćilibara,“ dodao je Kubota. Geolog Keri Garison-Lejni iz Vašingtona, povezani sa Centrom za istraživanje cunamija Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, objašnjava da su slojevi ćilibara, sa karakterističnom narandžastom nijansom, ležali ispresecani sa tamnijim slojevima peščara.
Analize su pokazale da se ćilibar na neobičan način isprepleta sa peščarom, formirajući oblike poznate kao „strukture plamena.“ Ove strukture se formiraju kada se materijal različitih gustina taloži jedan na drugi, obično kada gušći sloj pada preko mekšeg sloja. Tim naučnika zaključuje da su ovi oblici plamena sugerisali da je ćilibar morao biti mekan kada je taložen na morskom dnu, što je omogućilo da se isprepliće sa peščarom.
Učesnici studije su objasnili da, pošto se smola drveća formira na kopnu i stvrdnjava za samo nedelju dana kada je izložena vazduhu, nešto je moralo brzo transportovati tu svežu smolu u more i poslati je na dno okeana. Tako je smola ostala dovoljno mekana da formira strukture plamena pre nego što se na kraju fosilizovala. Ovo otkriće, zajedno sa fosilizovanim biljnim ostacima i drvetom dužine preko jednog metra u istim sedimentima, navelo je istraživače da pretpostave da su ovi slojevi rezultat više drevnih cunamija.
Istraživači su isključili mogućnost manjih događaja poput poplava, jer su analizirani sedimenti pokazali da nemaju karakterističan potpis koji bi bio prisutan u slučaju poplave. Garison-Lejni naglašava da je važno dalje istraživati korišćenje ćilibara kao indikatora drevnih cunamija, ali ističe da je potrebno više dokaza pre nego što se ova hipoteza može smatrati konačnom.
Naučnici se suočavaju sa izazovima u proučavanju efekata cunamija jer su ovi razorni talasi često ostavljali malo dokaza o svom prolasku. Kao rezultat toga, zapisi o cunamijima pre geološke epohe koja je počela pre oko 12.000 godina su oskudni. U ovoj situaciji, ćilibar može poslužiti kao dragocen izvor informacija. Smola drveta je poznata po svojoj izdržljivosti, a otkrića iz drevnih uzoraka su pružila mnogo uvida o stvorenjima koja su u njoj bila zarobljena.
U svetlu ovih otkrića, istraživači se nadaju da će dodatna analiza ćilibara i sedimenta omogućiti bolje razumevanje drevnih prirodnih katastrofa i njihovog uticaja na ekologiju i geologiju regiona. U budućnosti, ova istraživanja mogu doprineti boljem razumevanju prirodnih fenomena i njihovih posledica po životnu sredinu.
