Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (BiH) zakazala je sednicu za sutra, 28. avgusta, na kojoj će se razmatrati raspisivanje i održavanje prevremenih izbora za predsednika Republike Srpske. Sednica je zakazana za 13 sati, a na dnevnom redu će se naći Predlog odluke o zaključivanju Centralnog biračkog spiska za izbor predsednika Republike Srpske, sa stanjem na dan 27. avgusta ove godine u ponoć.
Na ovoj sednici, očekuje se obraćanje predsednice Centralne izborne komisije BiH, Irenu Hadžiabdić, koja će izneti detalje o daljim koracima u ovom procesu. Održavanje prevremenih izbora postalo je neizbežno nakon što je Apelaciono veće neustavnog Suda BiH potvrdilo presudu Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, koji je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. Ova presuda je dovela do odluke CIK-a o prestanku njegovog mandata, donete 6. avgusta.
Republika Srpska se, međutim, protivi održavanju prevremenih predsedničkih izbora. Zvaničnici tog entiteta su odbacili bilo kakvu mogućnost da se održavaju izbori u trenutnim okolnostima, a Narodna skupština Republike Srpske je istovremeno donela odluku o održavanju referenduma 25. oktobra. Na tom referendumu, građani će imati priliku da se izjasne o odluci političkog Sarajeva, koja je, prema njihovom mišljenju, vođena nelegalnim i neligitim visokim predstavnikom, Kristijanom Šmitom.
Referendumsko pitanje glasi: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku Srpske Miloradu Dodiku?“ Ova odluka o referendumu signalizira jačanje otpora vlasti Republike Srpske prema centralnim institucijama BiH i njihovim odlukama, koje smatraju nelegitimnim.
Ovaj razvoj situacije dolazi u trenutku kada se politička kriza u BiH produbljuje, a tenzije između entiteta i centralne vlasti rastu. Mnogi analitičari smatraju da bi održavanje referenduma moglo dodatno zakomplikovati već tešku političku situaciju u zemlji. U tom kontekstu, ključna pitanje ostaje kako će reagovati međunarodna zajednica i da li će biti preduzete neke mere kako bi se smanjile tenzije i održao mir.
S obzirom na trenutne događaje, očigledno je da je Republika Srpska čvrsto odlučila da se bori protiv odluka koje smatra neprihvatljivim, i da će se, po svemu sudeći, nastaviti sa strategijom otpora prema centralnim vlastima. Očekuje se da će predstojeća sednica Centralne izborne komisije biti ključna tačka u ovom procesu, a reakcije na odluke koje budu donesene mogle bi dodatno uticati na političku atmosferu u BiH.
U svetlu svih ovih događaja, važno je napomenuti da je politička situacija u BiH vrlo delikatna, i da svaka odluka može imati dalekosežne posledice. S obzirom na to da se približavaju izbori i referendum, sve oči će biti uprte u Centralnu izbornu komisiju i njihove odluke, koje će oblikovati budućnost Republike Srpske i njen odnos prema ostatku Bosne i Hercegovine.
