Na domaćoj muzičkoj sceni, pevačice su često prepoznatljive po svom fizičkom izgledu, koji je često jednak značaju njihovih pesama. U tom kontekstu, postavlja se pitanje šta bi se desilo kada bi se spojili najistaknutiji aduti nekoliko popularnih pevačica u lik jedne osobe, uz pomoć veštačke inteligencije. U tom pravcu, istražili smo kako bi izgledala „idealna pevačica“ koristeći fizičke karakteristike nekoliko poznatih ličnosti.
Prvi izbor bio je bujno poprsje Jane Todorović, koje se često ističe kao njen glavni atribut. Zatim su dodate obline Sandre Afrike, čija je zadnjica postala sinonim za seksepil na estradi. Kako bi slika bila potpuna, uključene su noge Snežane Babić Sneki, koje su decenijama među najhvaljenijima u domaćoj zabavnoj industriji. Na kraju, lice Ane Kokić izabrano je kao jedno od najlepših na muzičkoj sceni. Kada smo sve ove karakteristike spojili, obratili smo se veštačkoj inteligenciji, konkretno ChatGPT-u, da nam pomogne u kreiranju vizualizacije.
Prve verzije koje je veštačka inteligencija generisala nisu bile najsrećnije. Ipak, nakon nekoliko pokušaja, dobili smo sliku koja je barem približno odgovarala našim očekivanjima. Finalna verzija, iako ne savršena, pružila je uvid u to kako bi mogla izgledati ovakva „idealna pevačica“ na osnovu sastavljenih fizičkih atributa.
Međutim, kada smo upitali ChatGPT zašto „idealna pevačica“ nije mogla da izgleda verodostojnije na osnovu aduta koje smo mu zadali, dobili smo zanimljivo objašnjenje. Veštačka inteligencija je naglasila da bi kreiranje takve slike moglo kršiti pravila o sadržaju zbog moguće zloupotrebe fotografija. Takođe, istakla je da nijedna ilustracija, pa ni ona generisana digitalno, ne može u potpunosti preneti svaki detalj i karakteristike pojedinačne pevačice.
Prema rečima ChatGPT-a, tehnologija može spojiti određene fizičke osobine, ali nije u stanju da prenese ličnost, energiju i jedinstveni način na koji svaka od ovih pevačica nosi svoje adute. Upravo u toj jedinstvenosti krije se razlog zbog kojeg su Jana, Sandra, Sneki i Ana svaka na svoj način posebne i nezamenljive. Ovaj aspekt umetnosti i muzike, koji podrazumeva ličnu interpretaciju i ekspresiju, ne može se replicirati ni na koji način.
Ova situacija otvara širu diskusiju o tome kakvu ulogu veštačka inteligencija može imati u kreativnim industrijama. Dok tehnologija napreduje, postavlja se pitanje koliko će umetnici zadržati svoju autentičnost i jedinstvenost u svetu gde je moguće generisati slike i muziku uz pomoć algoritama. Takođe, važno je razmotriti etičke aspekte korišćenja veštačke inteligencije u umetnosti i zabavi, posebno kada je reč o repliciranju fizičkih osobina i identiteta poznatih ličnosti.
Na kraju, možemo zaključiti da, iako veštačka inteligencija može biti moćan alat u kreativnom procesu, ona ne može zameniti ljudski dodir, emocije i posebnosti koje čine umetnost tako dragocenom. Pevačice kao što su Jana Todorović, Sandra Afrika, Snežana Babić Sneki i Ana Kokić ostaju jedinstvene ne samo zbog svojih fizičkih atributa, već i zbog svoje ličnosti, stila i umetničkog izraza koji ih čini posebnim na domaćoj muzičkoj sceni. Ova diskusija o idealizaciji i stvaranju umetničkih identiteta uz pomoć tehnologije nas podseća na pravu vrednost umetnosti koja leži u njenoj autentičnosti i individualnosti.
