Najpoznatiji alat veštačke inteligencije, četbot ChatGPT, koji je razvila kompanija OpenAI, troši oko 17,23 teravat-sata (TWh) električne energije godišnje. Ova količina energije je veća od ukupne potrošnje električne energije u Sloveniji, što postavlja ozbiljna pitanja o održivosti i energetskoj efikasnosti ovakvih tehnologija.
Prema istraživanju Univerziteta Roud Ajlend, svaka upotreba ChatGPT-a troši otprilike 0,189 kilovat-sati po upitu. Ova cifra se temelji na pretpostavci da 810 miliona aktivnih korisnika postavi u proseku 22 pitanja nedeljno. Na dnevnom nivou, ChatGPT obradi više od 2,5 milijardi upita, što iznosi potrošnju od 47,2 megavat-sata (MWh) električne energije.
Ova količina električne energije je dovoljna za punjenje 238 miliona električnih vozila sa kapacitetom baterije od 72,4 kWh. U poređenju s tim, prosečno domaćinstvo u Sjedinjenim Američkim Državama ili zapadnoj Evropi troši oko 29 kWh električne energije dnevno, što dodatno oslikava razmere potrošnje ChatGPT-a.
Alan Goldberg, predstavnik kompanije Best Brokers, ističe da se energetska efikasnost sistema poboljšava, ali da sve veći broj korisnika i kompleksnost AI modela poništavaju ove uštede. On naglašava da bez tehnoloških inovacija, troškovi korišćenja veštačke inteligencije mogu dodatno rasti, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekološke i ekonomske aspekte korišćenja ovih alata.
U svetlu ovih informacija, sve više se postavlja pitanje kako će se budućnost veštačke inteligencije razvijati s obzirom na njene energetske zahteve. S obzirom na to da sve više kompanija i pojedinaca koristi AI alate kao što je ChatGPT, postoji potreba za inovacijama koje bi smanjile potrošnju energije i povećale efikasnost.
Ovo istraživanje takođe otvara diskusiju o održivosti tehnologija veštačke inteligencije. Dok AI alati nude brojne prednosti, uključujući efikasnost i brzinu obrade informacija, njihova energetska potrošnja može predstavljati značajan izazov u budućnosti. Kako se tehnologija razvija, tako se i potrebna infrastruktura mora prilagoditi, kako bi se zadovoljile potrebe korisnika, a istovremeno smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.
Jedan od mogućih pravaca budućeg razvoja je i istraživanje obnovljivih izvora energije koji bi mogli napajati ove tehnologije. Korišćenje solarne, vetroenergije ili drugih održivih izvora moglo bi smanjiti ekološki otisak veštačke inteligencije, ali i dalje bi postojala potreba za unapređenjem samih AI sistema kako bi postali energetski efikasniji.
Pomenuto istraživanje takođe može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i analize koje se bave uticajem veštačke inteligencije na energetsku potrošnju. U vremenu kada je održivost važnija nego ikad, važno je da se kompanije fokusiraju na efikasnije i manje energetski zahtevne načine razvoja i implementacije veštačke inteligencije.
U zaključku, dok veštačka inteligencija kao što je ChatGPT nudi brojne prednosti, važno je razmotriti i njene energetske zahteve. Sa rastućim brojem korisnika i kompleksnošću modela, održivost ovih tehnologija postaje ključno pitanje. Tehnološke inovacije i investicije u obnovljive izvore energije mogu biti suštinskog značaja za budućnost veštačke inteligencije, kako bi se obezbedila održiva i ekološki prihvatljiva upotreba.
