Sud u Skoplju izrekao je danas prvostepene presude doživotnog zatvora za četvoricu optuženih za otmice i ubistva maloletne Vanje Gočevske iz Skoplja i penzionera Panča Žežovskog iz Velesa, krajem 2023. godine. Na doživotne kazne zatvora prvostepeno su osuđeni Ljupčo Palevski, Velibor Manev, Bore Videvski i Vlatko Kešišev, dok je otac ubijene devojčice, Aleksandar Gorčevski, oslobođen optužnice.
Kako prenose skopski mediji, otac devojčice je oslobođen jer njegova krivica nije dokazana. Sud je odlučio istovremeno o produženju pritvora za četvoricu osuđenih na doživotne robije do pravosnažnosti presude. Ova presuda dolazi nakon što su se tokom suđenja izneli dokazi koji ukazuju na to da su optuženi zajednički isplanirali otmicu i ubistvo 14-godišnje Vanje s ciljem da prisile člana njene porodice na otkup.
Prema informacijama iz istrage, plan je uključivao i pokušaj da se Pavle Žežovski iz Velesa, otac penzionera, prisili da im da svoj automobil „sitroen“ kako bi izvršili otmicu maloletne Vanje. Ovaj strašan zločin šokirao je javnost, a detalji su bili toliko potresni da su izazvali talas osude i empatije prema porodicama žrtava.
Nestanak maloletne Vanje i penzionera Panča prijavljen je 27., odnosno 24. novembra, a policija je 3. decembra 2023. pronašla njihova zakopana tela. Vanja je pronađena zakopana u blizini Skoplja, dok je telo penzionera Panče pronađeno nedaleko od Velesa. Ove informacije su dodatno uzburkale javnost, koja je tražila pravdu za nevine žrtve.
U obrazloženju presude, sud se oslonio na svedočenja svedoka, kao i na materijalne dokaze koji su ukazivali na organizovanu akciju optuženih. Prema rečima tužioca, optuženi su imali jasan motiv da izvrše otmicu, smatrajući da će na taj način ostvariti finansijsku dobit. Ova situacija je dodatno ukazala na ozbiljnost kriminalnog delovanja u ovom delu regiona, kao i na potrebu za jačim merama zaštite maloletnika.
U društvu je prisutna zabrinutost zbog sveprisustvenog nasilja i kriminala, posebno kada su u pitanju deca. Mnogi građani su izrazili svoje nezadovoljstvo i strah, smatrajući da su ovakvi zločini rezultat nedovoljne sigurnosti i zaštite u zajednici. Takođe, postoji strah od ponavljanja sličnih tragedija, što dodatno naglašava potrebu za reformom u sistemu pravde i policije.
Porodice žrtava su se tokom suđenja suočavale sa teškim emocijama, gubitkom i tugom, ali su istovremeno izrazile zahvalnost pravosudnom sistemu na brzim akcijama i presudi koja je doneta. Oni smatraju da je pravda delimično zadovoljena, ali su svesni da će ožiljci koje su doživeli ostati zauvek.
U svetlu ovih događaja, stručnjaci za bezbednost i socijalni radnici pozivaju na hitne akcije za prevenciju nasilja i otmica, kao i na edukaciju građana o bezbednosti, posebno u pogledu zaštite dece. Njihova preporuka je da se ojačaju policijske patrole u naseljima, kao i da se uspostave programi za podršku porodicama i deci u kriznim situacijama.
Ova presuda je samo jedan korak ka pravdi u ovom slučaju, ali i šira slika o stanju bezbednosti u društvu. Potrebno je raditi na jačanju zajednice, poboljšanju socijalne zaštite i osnaživanju sistema pravde kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
