Češki predsednik Petr Pavel je nedavno u razgovoru za Sunday Times istakao ozbiljne pretnje koje predstavljaju ruski avioni i dronovi, koji su više puta prekršili vazdušni prostor NATO. Ovim postupcima, prema njegovim rečima, Rusija testira odlučnost Alijanse da se suprotstavi njenom predsedniku Vladimiru Putinu. Pavel je naglasio da Evropa ne sme da udovoljava Rusiji, jer bi to moglo imati teške posledice za sve.
„Ako dozvolimo Rusiji da iz ovog sukoba izađe kao pobednik, svi smo izgubili,“ izjavio je Pavel. On je izrazio zabrinutost zbog nedavnih tajnih pregovora između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, koji su uključivali predloge o oduzimanju teritorije od Ukrajine. Ove razgovore je Pavel uporedio sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine, koji je doveo do potčinjavanja Čehoslovačke nacističkoj Nemačkoj.
Pavel je istakao da ga Putinov narativ o ratu protiv Ukrajine podseća na iskustva Čehoslovačke tokom Drugog svetskog rata. „Za Čehoslovačku, nemačka manjina u Sudetima je korišćena kao izgovor. Isti narativ koristi i Vladimir Putin,“ naglasio je on, izražavajući zabrinutost zbog ponavljanja istorije.
Prema Pavelovim rečima, Zapad snosi odgovornost za nedostatak kolektivne hrabrosti da se zauzme za sopstvene vrednosti tokom sukoba u Ukrajini. On smatra da trenutne mere ne bi trebalo da se nazivaju izdajom Ukrajine, već nevoljnošću da se zaštite principi koje svi tvrde da podržavaju.
Pavel je ukazao na to da su ruski avioni i dronovi često kršili vazdušni prostor NATO, testirajući reakcije Alijanse i ispitujući praznine u političkom odlučivanju. On veruje da postoji potreba za jačim odgovorima NATO-a nego što je to do sada bio slučaj. „Verujem da će doći trenutak kada ćemo morati da koristimo jače mere, uključujući i potencijalno obaranje ruskih aviona ili dronova,“ rekao je Pavel, dodajući da Rusija ne bi tolerisala tako nešto u svom vazdušnom prostoru.
On je naveo da su kršenja vazdušnog prostora od strane Rusije „namerna, dobro isplanirana i usmerena na nekoliko ciljeva.“ Jedan od njih je, kako je istakao, demonstracija sposobnosti Rusije da učini nešto tako, kao i testiranje sistema protivvazdušne odbrane NATO-a. Takođe, Pavel je upozorio da ovakvi postupci testiraju odlučnost Zapada da deluje u samoodbrani.
„Jednostavno, ne smemo dozvoliti da Ukrajina izgubi ovaj sukob. Pretnja nasiljem, kršenjem vazdušnog prostora i drugim hibridnim napadima na evropske zemlje samo će se povećati,“ zaključio je Pavel. On je predložio jačanje institucija unutar „evropskog stuba“ NATO alijanse, kako bi se bolje pripremili za buduće izazove.
Pavel je takođe naglasio da bi bilo kakvi budući odnosi sa Rusijom mogli početi tek nakon postizanja mirovnog sporazuma i tokom procesa koji bi doveo do novog bezbednosnog aranžmana u Evropi. On veruje da će doći trenutak kada će biti neophodno pregovarati sa Rusijom o novom aranžmanu.
Pored ovih političkih izazova, Češka se suočava i sa unutrašnjim problemima, kao što su političko razočaranje, visoki troškovi života i nedostupnost stanovanja. Pavel je istakao da se ti problemi povezuju sa pretnjom demografskog pada, jer mladi ljudi često odlučuju da nemaju decu ili žive usamljenički život. „Mladi ljudi odlučuju da nemaju decu, žive sa roditeljima ili žive usamljeničkim životom bez partnera,“ rekao je Pavel, ukazujući na to da to može imati dugoročne posledice po budućnost zemlje.
Prema istraživanjima, samo sedam odsto Čeha veruje da će ikada moći da priušte sebi dom, a realne plate ostaju niske u poređenju sa standardima drugih zemalja EU. Ove informacije dodatno naglašavaju izazove sa kojima se Češka suočava u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju.
