Više od 15 maloletnika, većinom mladića poreklom iz zemalja Magreba, kao i nekoliko njih rođenih u Bosni i Hercegovini, nestalo je u poslednjih mesec dana nakon što su pobegli iz centra za prihvat u Rimu, koji je pod upravom Crvenog krsta. Ovaj fenomen izazvao je zabrinutost, jer se broj nestalih maloletnika povećao u poslednjim mesecima, prenosi Roma Today, pozivajući se na zvanične podatke.
Centar u kojem su smešteni maloletnici ima ugovor sa gradskom upravom Rima, što dodatno pokreće pitanja o bezbednosti i efikasnosti sistema. Iako se još uvek ne zna tačan razlog njihovog bežanja, spekuliše se da su neki od njih mogli da se nađu u situaciji u kojoj su bili primorani da počine krivična dela kako bi preživeli.
Prema podacima italijanskog Ministarstva rada i socijalne politike, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, u Italiji je bilo 17.011 maloletnika bez pratnje (MSNA). Među njima je najviše (88,6 odsto) mladića, od kojih je više od polovine starosti 17 godina, koji su često sami prelazili Mediteran. U poslednjih godinu dana, udeo maloletnika bez pratnje naglo je porastao sa 12 odsto na 17,9 odsto, što predstavlja skoro 12.000 dece koja beže od rata, siromaštva i nasilja.
Maloletnici bez pratnje dolaze prvenstveno iz Egipta (30,3 odsto), Ukrajine (17,4 odsto) i Bangladeša (10,1 odsto). Među 242 maloletnika bez pratnje u italijanskim centrima za maloletnički pritvor (IPM), najčešći zločini su imovinska krivična dela (50 odsto), zatim pljačke (63 odsto) i krađe (27 odsto). Zločini protiv pojedinaca čine samo 14 odsto, uglavnom u vezi sa telesnim povredama, a maloletnička krivična dela uglavnom čini ulični kriminal, vođen željom za preživljavanjem.
Ova situacija je dodatno podstakla diskusije o potrebama i pravima maloletnika bez pratnje. U mnogim slučajevima, oni su izloženi različitim rizicima tokom svog putovanja, uključujući trgovinu ljudima, nasilje i eksploataciju. Problemi sa kojima se susreću ne završavaju se samo na fizičkoj opasnosti; emocionalni i psihološki stres koji proživljavaju često ostavlja trajne posledice.
Osim toga, postoje i sumnje u vezi sa kvalitetom brige i podrške koju maloletnici dobijaju u centrima za prihvat. Mnogi od njih dolaze iz teških životnih uslova i potrebna im je adekvatna podrška kako bi se integrisali u društvo. Međutim, trenutni sistem se često suočava sa izazovima, uključujući nedostatak resursa i obučene osoblja, što može otežati pružanje potrebne pomoći.
Lokalni zvaničnici i organizacije za ljudska prava pozivaju na hitne mere kako bi se poboljšali uslovi u centrima za prihvat i osigurala bezbednost maloletnika. Takođe, naglašavaju potrebu za razvojem politika koje će omogućiti bolje razumevanje i podršku ovoj ranjivoj grupi.
U svetlu ovih događaja, važno je da se društvo, vlade i organizacije civilnog društva udruže kako bi stvorili održiviji sistem podrške za maloletnike bez pratnje. Ova deca zaslužuju priliku za bolju budućnost, a njihovo pravo na sigurnost i podršku mora biti prioritet.
S obzirom na sve veći broj maloletnika koji se suočavaju sa ovim izazovima, neophodno je da se preduzmu konkretne akcije kako bi se obezbedila njihova prava i sigurnost. Pristup obrazovanju, psihološkoj podršci i mogućnostima za zapošljavanje su ključni faktori koji mogu pomoći u smanjenju rizika od kriminala i poboljšanju kvaliteta života ovih mladih ljudi.
