Narodna banka Srbije (NBS) je danas objavila „Izveštaj o inflaciji – februar 2026“, u kojem se jasno navodi da se ne očekuje značajniji rast cena nakon isteka Uredbe o posebnim uslovima za trgovinu određenim vrstama robe. U saopštenju se ističe da će donošenje sistemskih zakona doprineti sprečavanju nepoštenih trgovinskih praksi, što će omogućiti stabilnost cena na tržištu.
U izveštaju se podvlači da će nova regulativa unaprediti tržišne uslove i da će trgovačke marže ostati na prihvatljivom nivou, bez povratka na visoke marže koje su bile prisutne pre donošenja Uredbe o ograničenju marži. NBS je naglasila da se projekcija inflacije do septembra 2026. godine kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, što je u suprotnosti sa nekim medijskim interpretacijama koje su sugerisale značajnije inflatorne pritiske.
Prema procenama NBS, od septembra 2026. godine se očekuje rast inflacije na oko četiri odsto, ali to se pripisuje efekat niske baze iz istog meseca 2025. godine kada je pomenuta Uredba stupila na snagu. Ovaj rast se ne može smatrati znatnim inflatornim pritiskom, s obzirom na to da je i bez povećanja cena potrošača u septembru ove godine, matematički gledano, došlo do rasta međugodišnje inflacije zbog izlaska iz međugodišnjeg obračuna koji je zabeležen u septembru 2025. godine.
U saopštenju se naglašava da se ne očekuju značajniji inflatorni pritisci, a kao dodatni argument NBS navodi projekciju prosečne godišnje inflacije za ovu godinu od 3,3 odsto, što je niže od 3,8 odsto, koliko je iznosila prosečna inflacija u 2025. godini. NBS je reagovala na navode u medijima o inflaciji, ističući da su te informacije netačne i da su u suprotnosti sa njihovim zvaničnim projekcijama.
Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, prilikom predstavljanja izveštaja naglasila je da je nova projekcija inflacije slična onoj iz novembra prošle godine i da se očekuje da će međugodišnja inflacija do septembra biti oko tri odsto, dok će do kraja godine, zbog efekta niske baze kod cena hrane, iznositi oko četiri odsto. Ova procena oslanja se na analize koje su NBS obavljala u prethodnim izveštajima.
Centralna banka je dodala da je u ranijim izveštajima detaljno objašnjavala uticaj efekta baze na međugodišnju dinamiku inflacije i zapitala se kome zapravo koriste neistinite interpretacije ovih podataka. U svetlu ovih informacija, jasno je da NBS preduzima mere kako bi osigurala stabilnost cene i ekonomsku predvidljivost na tržištu, a donošenje novih zakona i regulativa označava korak ka jačanju pravnog okvira za trgovinu.
U ovom kontekstu, NBS poziva sve aktere na tržištu da se oslanjaju na zvanične podatke i izveštaje, kako bi se izbegle dezinformacije koje mogu uticati na ekonomsko ponašanje potrošača i investitora. Na taj način, centralna banka nastoji da očuva poverenje javnosti u svoje procene i aktivnosti, a istovremeno doprinosi stabilnosti i razvoju domaće ekonomije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je upravljanje inflacijom i ekonomskom stabilnošću ključno za dalji razvoj Srbije. NBS, kao ključna institucija u ovom procesu, nastavlja da unapređuje svoje analize i strategije, kako bi se osiguralo da ekonomski rast bude održiv i da se zaštite interesi svih građana.
