Cene stanova u Rumuniji su i dalje u porastu, a tokom ove godine beleže prosečno povećanje od 14 procenata na nacionalnom nivou. Grad Krajova, smešten u jugozapadnom delu zemlje, prvi put se našao na vrhu liste gradova sa najvećim rastom cena nekretnina, sa neverovatnih 21 procenat. Ove informacije prenosi portal Digi24.
Povećanje cena stanova u Krajovi je dovelo do toga da ovaj grad zauzme četvrto mesto na listi najskupljih gradova u Rumuniji, sa prosečnom traženom cenom od 2.095 evra po korisnom kvadratnom metru. Ovaj trend rasta cena nekretnina u Krajovi ukazuje na sve veću potražnju za stanovima u ovom gradu, što može biti rezultat raznih faktora uključujući ekonomsku stabilnost, poboljšanje infrastrukture i povećanje životnog standarda.
Osim Krajove, i glavni grad Rumunije, Bukurešt, zabeležio je značajan rast cena nekretnina. U Bukureštu, cene stanova su u proseku porasle za oko 17 procenata, što ga čini drugim gradom sa najvećim povećanjem cena na nacionalnom nivou, odmah posle Krajove. Ovaj rast cena u Bukureštu odražava potražnju za stanovima, posebno u centralnim delovima grada gde se nalaze razne usluge, sadržaji i prilike za zapošljavanje.
Analitičari smatraju da su razlozi za rast cena nekretnina u Rumuniji višestruki. Prvo, ekonomski oporavak nakon pandemije COVID-19 je doprineo povećanju potražnje za stanovima. Drugo, niske kamatne stope na stambene kredite učinile su kupovinu nekretnina pristupačnijom za mnoge ljude. Treće, povećana urbanizacija i migracija stanovništva ka većim gradovima, kao što su Bukurešt i Krajova, doprinose rastu cena nekretnina.
Osim toga, postoje i strukturalni problemi na tržištu nekretnina u Rumuniji. Nedostatak novih stambenih projekata i ograničena ponuda na tržištu dovode do povećanja cena. Mnogi developeri se suočavaju sa problemima dobijanja dozvola za gradnju, kao i sa porastom troškova gradnje zbog inflacije i povećanih cena materijala.
S obzirom na trenutne trendove, očekuje se da će cene nekretnina u Rumuniji nastaviti da rastu i u budućnosti. Ipak, postoji zabrinutost da bi ovakav trend mogao postati neodrživ. Ukoliko se cene nastave ovako naglo povećavati, moglo bi doći do situacije gde će mnogi potencijalni kupci biti isključeni iz tržišta, što bi moglo dovesti do smanjenja potražnje i eventualno korekcije cena.
U ovoj situaciji, vladine mere i politike mogli bi odigrati ključnu ulogu u stabilizaciji tržišta nekretnina. Mogućnosti uključuju podsticanje gradnje novih stanova kroz subvencije ili olakšice za developere, kao i regulisanje tržišta kako bi se sprečilo prekomerno povećanje cena.
Na kraju, tržište nekretnina u Rumuniji se suočava sa izazovima, ali i prilikama. Dok rast cena može biti pozitivan signal o ekonomskom oporavku, važno je osigurati da tržište ostane pristupačno i dostupno svim građanima. U narednim mesecima i godinama, pažnja će biti usmerena na to kako će se tržište razvijati i kako će se vlasti nositi sa ovim izazovima.
