Sveti Nikola se bliži, a u Srbiji se pripreme za ovu omiljenu slavsku tradiciju već uveliko odvijaju. Praznik, koji se obeležava 19. decembra, poznat je po okupljanju velikog broja gostiju, a trpeza je obavezno posna zbog Božićnog posta. Međutim, sve veće cene osnovnih posnih namirnica postavljaju izazove domaćicama, koje se suočavaju sa dilemom kako da organizuju slavlje bez prevelikih troškova.
Jedna od najvažnijih namirnica na slavskom stolu je riba, koja je takođe jedan od najvećih troškova. Cene popularnih vrsta ribe kao što su šaran i pastrmka kreću se između 800 i 1.200 dinara po kilogramu, dok su skuša i oslić nešto povoljniji. Morske ribe, poput orade i lososa, postale su luksuz koji mnogi ne mogu priuštiti. Osim ribe, orašasti plodovi su dodatni trošak koji domaćice ne mogu ignorisati, s cenama koje dostižu i preko 2.000 dinara za kilogram.
Orašasti plodovi, uključujući orahe, bademe i lešnike, neophodni su za pripremu slavskog žita i posnih kolača, a sve više domaćica razmatra smanjenje broja zvanica kako bi izbegle visoke troškove. Kvalitetni sastojci za posne kolače često su ključni za uspeh slavske trpeze, ali i značajno povećavaju ukupne troškove.
Pored ribe i orašastih plodova, i drugi sastojci poskupljuju. Cena pasulja, posebno sorte tetovac, porasla je na 350 do 600 dinara po kilogramu, što predstavlja dodatni teret za budžete domaćinstava. Salate, kao što je posna ruska salata, često sadrže skuplje sastojke poput tunjevine i posnog majoneza, čije cene takođe rastu. Kvalitetnija tunjevina može koštati i do 1.000 dinara po konzervi.
Na slavskim trpezama nalaze se i druge skupe namirnice, uključujući suvo voće, kvalitetne masline i razne orašaste plodove. Ovi sastojci, iako manji u količinama, značajno doprinose ukupnim troškovima. Glavni problem sa posnom slavom nije samo cena ribe, već i mnoštvo sitnih, ali skupih dodataka koji se koriste u gotovo svakom jelu, od predjela do deserta.
Zbog svih ovih izazova, mnoge domaćice se suočavaju sa potrebom da preispitaju svoje planove za slavlje. S obzirom na trenutne cene, moguće je da će se broj zvanica smanjiti, ili će se domaćice odlučiti za skromniji meni kako bi održale tradiciju bez velikog finansijskog opterećenja.
Ovaj trend poskupljenja se ne dešava samo tokom praznika, već je deo šire slike inflacije koja utiče na svakodnevni život građana Srbije. Mnoge porodice se bore da usklade svoje mesečne budžete, a dodatni troškovi povezani sa slavama samo pogoršavaju situaciju. Gospodarstva se sve više oslanjaju na kreativnost i prilagodljivost kako bi se nosila sa novim ekonomskim izazovima.
Sveti Nikola ostaje simbol zajedništva i radosti, ali ove godine, tradicija se suočava sa izazovima koje mnogi nisu mogli da predvide. U svetlu rastućih cena, domaćice će morati da budu snalažljive i da pronađu načine da proslave ovaj važan praznik bez prekomernog opterećenja na svoje budžete.
Uprkos svemu, duh Svetog Nikole i dalje će biti prisutan u domovima koji slave, a ljubav i zajedništvo će ostati prioritet, čak i u teškim vremenima. S obzirom na to da se pripreme nastavljaju, ostaje da se vidi kako će se tradicija prilagoditi novim uslovima i kakve će inovacije doneti za ovu posebnu priliku.
