Tokom letnje turističke sezone, u Hrvatskoj se beleži nagli rast cena, posebno na obali, što postaje sve uočljivije kako lokalnom stanovništvu, tako i turistima. Cene namirnica i higijenskih proizvoda često su znatno više nego u unutrašnjosti zemlje, što dovodi do toga da mnogi posetioci dolaze sa zalihama hrane i sredstvima za domaćinstvo, pokušavajući da izbegnu nepotrebne troškove.
Britanski portal Express izveštava da su najizraženija poskupljenja primećena u manjim turističkim mestima, gde se potražnja tokom sezone povećava. Kao drastičan primer navodi se Tribunj, gde su cene u proseku skočile za 10,38 procenata. Na primer, pakovanje toalet papira koje u Zagrebu košta 2,79 evra u Tribnju se prodaje za 3,32 evra, što predstavlja rast od 19,1 procenata. Sličan trend se primećuje i kod sredstava za čišćenje, gde je cena porasla sa 2,59 na 2,99 evra, kao i kod jogurta, čija cena raste sa 0,99 na 1,08 evra po litru.
Ekonomista Mladen Vedriš ističe da se radi o proizvodima koje turisti svakodnevno koriste tokom boravka u apartmanima, što direktno utiče na rast cena u manjim mestima. U nekim delovima Istre, poput Žminja, cena toalet papira već je skočila za 17 procenata. Ova situacija ukazuje na to da su mala turistička mesta podložnija fluktuacijama cena, koje su često rezultat povećane potražnje u letnjem periodu.
Hrvatska je nedavno predstavila državnu aplikaciju za praćenje maloprodajnih cena, koja obuhvata gotovo devet miliona proizvoda. Ova aplikacija omogućava precizniju analizu sezonskih kretanja na tržištu. Prema podacima RTL Direkta, iza Tribunja slede Posedarje sa rastom od 10,1 procenata, a potom i Pakoštane i Pomer (po 10 procenata), kao i Pašman sa 9,96 procenata. Iako su veći gradovi poput Splita i Dubrovnika nešto stabilniji, i u njima se beleži rast cena. U Splitu su cene skočile za oko 1 procenat, dok je rast u Dubrovniku dostigao skoro 3 procenata.
Vedriš upozorava da, ukoliko se ovaj trend nastavi tokom cele godine, godišnji rast cena u obalskim mestima može preći i 20 procenata. Ova situacija može imati dugoročne posledice na turizam, jer bi visoke cene mogle odbiti deo posetilaca, koji traže povoljnije opcije na drugim destinacijama.
Pored toga, nagli rast cena može uticati i na lokalno stanovništvo koje se oslanja na turizam za svoj prihod. U manjim mestima, gde je turizam ključna privredna grana, ovakvi skokovi cena mogu dovesti do nezadovoljstva među lokalnim stanovništvom, koje se suočava sa sve većim troškovima života. Povećane cene osnovnih životnih namirnica mogu otežati svakodnevno funkcionisanje lokalnog stanovništva, koje se bori sa inflacijom i ekonomskim izazovima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se vlasti i turistički sektori fokusiraju na održivo upravljanje cenama i strategije koje bi mogle pomoći u stabilizaciji tržišta. Uvođenje sistema za praćenje cena može biti prvi korak ka transparentnijem tržištu, gde će potrošači moći da prate cene i donose informisane odluke.
Na kraju, dok turisti i dalje uživaju u lepotama hrvatske obale, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti da svi, kako posetioci tako i lokalno stanovništvo, imaju koristi od turističke sezone bez prevelikog opterećenja na budžet. Ova situacija zahteva pažnju i delovanje, kako bi se očuvala privredna stabilnost i zadovoljstvo svih učesnika na tržištu.
