Cene nekretnina u Evropskoj uniji su u prvom tromesečju 2025. godine porasle za 5,7% u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok su stanarine zabeležile rast od 3,2%. Ovaj trend ukazuje na nastavak stabilnog rasta tržišta nekretnina širom EU, što je značajno za ekonomsku situaciju i životni standard građana.
U poređenju sa poslednjim kvartalom 2024. godine, cene kuća su porasle za 1,4%, dok su stanarine porasle za 0,9%. Ovi podaci sugerišu da tržište nekretnina u EU nastavlja da jača, a investitori i kupci očekuju dalji rast. Od 2010. godine do danas, cene kuća u Evropskoj uniji su porasle ukupno za 57,9%, dok su stanarine skočile za 27,8%. Ova povećanja ukazuju na značajne promene u potražnji i ponudi na tržištu nekretnina.
Međutim, rast cena nekretnina nije bio uniforman širom EU. Dok su stanarine beležile postepen i stabilan rast, cene stanova su pokazale znatno veće oscilacije. U periodu od 2015. do 2022. godine, cene stanova su naglo rasle, da bi zatim usledio kraći period stagnacije, a nakon toga ponovni uzlazni trend od 2024. godine. Ova dinamika tržišta može biti rezultat različitih ekonomskih i društvenih faktora, uključujući inflaciju, kamatne stope i migracije stanovništva.
U okviru analize rasta cena stambenih nekretnina od 2010. do 2025. godine, Mađarska je zabeležila najveći rast, sa povećanjem od 260%, dok je Estonija pratila sa 238%. Pored ovih zemalja, cene stambenih nekretnina su se udvostručile ili više u još devet članica EU, uključujući Litvaniju, Letoniju, Češku, Portugaliju, Bugarsku, Austriju, Luksemburg, Poljsku i Slovačku. Ovi podaci ukazuju na velike razlike u razvoju tržišta nekretnina između različitih država članica.
S druge strane, Italija je jedina zemlja u kojoj su cene stambenih nekretnina zabeležile pad, i to za 4%. Ova situacija može biti rezultat specifičnih ekonomskih i političkih faktora koji utiču na tržište nekretnina u Italiji.
Kada su u pitanju cene zakupa, Estonija se ponovo ističe sa najvećim rastom od 220%, nakon čega slede Litvanija sa 184%, Mađarska sa 124% i Irska sa 115%. Ovi podaci ukazuju na rastući pritisak na tržište stanovanja, što može otežati pristup smeštaju za mnoge građane.
Grčka je jedina članica Evropske unije u kojoj su stanarine pale od 2010. godine, i to za 11%. Ova situacija može biti posledica ekonomskih problema i smanjenja potražnje za stanovima u toj zemlji, što ukazuje na složene dinamike tržišta nekretnina.
U svetlu ovih podataka, očigledno je da tržište nekretnina u EU prolazi kroz značajne promene, sa različitim trendovima u različitim zemljama. Ovakvo stanje stvara izazove, ali i prilike za investitore, kupce i vlasnike stanova. Povećanje cena nekretnina i stanarina može dovesti do potrebe za boljim regulativama i politikama koje će omogućiti pristupačnije stanovanje za sve.
U narednim mesecima, stručnjaci očekuju nastavak ovih trendova, ali i moguće promene usled ekonomskih pritisaka i političkih odluka. Važno je pratiti razvoj situacije na tržištu nekretnina, kako bi se razumele posledice koje će ove promene imati na svakodnevni život građana EU.
