NJUJORK – Cene nafte nastavile su da beleže pad, pri čemu je cena Brenta dostigla oko 67 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) pala na 64 dolara po barelu. Ovaj trend smanjenja cena usledio je nakon objave o padu zaliha nafte u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i nakon odluke Federalnih rezervi (FED) da smanje kamatne stope.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), zalihe sirove nafte u SAD su prošle nedelje smanjene za 9,3 miliona barela, što se može pripisati povećanju izvoza. Ovaj pad zaliha je izazvao zabrinutost među analitičarima, jer je u isto vreme zabeležen porast zaliha destilata, koji su dostigli najviši nivo od januara.
Iz IEA su istakli da je rast izvoza ključni faktor koji je doveo do smanjenja zaliha. U poslednje vreme, američki izvoznici su povećali obim prodaje nafte na inostranom tržištu, što je doprinelo smanjenju zaliha kod kuće. Ova situacija je dodatno pogoršana smanjenjem domaće proizvodnje, što je izazvano brojnim faktorima, uključujući i vremenske uslove i održavanje infrastrukture.
U međuvremenu, američka centralna banka, FED, donela je odluku da smanji kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, što je u skladu sa očekivanjima ekonomista. Ova odluka ima za cilj da podrži tržište rada i ekonomski rast, koji su pod pritiskom usled globalnih ekonomskih izazova. Smanjenje kamatnih stopa može imati pozitivan efekat na potrošnju i investicije, što bi moglo dodatno uticati na potražnju za naftom u budućnosti.
Analitičari smatraju da će trenutni trendovi na tržištu nafte biti podložni promenama u zavisnosti od globalnih ekonomskih kretanja i odluka donosioca politika. Ukoliko se situacija na tržištu ne stabilizuje, cene nafte bi mogle nastaviti da se kreću u opadajućem pravcu. Očekuje se da će naredni izveštaji o stanju zaliha i proizvodnji u narednim nedeljama biti ključni za dalje kretanje cena.
Jedan od faktora koji može uticati na tržište nafte je i globalni ekonomski rast. Ukoliko dođe do usporavanja ekonomije, potražnja za naftom bi mogla opasti, što bi dodatno pritisnulo cene. S druge strane, ukoliko se ekonomija stabilizuje i krene ka oporavku, potražnja za energentima bi mogla rasti, što bi moglo doneti stabilizaciju cena na tržištu.
U ovom trenutku, tržište se suočava s brojnim neizvesnostima, uključujući geopolitičke tenzije, promene u zakonodavstvu o energiji i klimatskim promenama, koje sve mogu uticati na potražnju i ponudu nafte. S obzirom na to da su cene nafte ključne za globalnu ekonomiju, analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije i eventualne promene u politici FED-a i drugim ekonomskim faktorima.
U zaključku, trenutni pad cena nafte može se pripisati kombinaciji smanjenja zaliha u SAD-u i odluka američke centralne banke. Dok se tržište suočava s brojnim izazovima, analitičari će nastaviti da prate situaciju i procene moguće posledice za globalnu ekonomiju i tržište nafte.
