Svetske cene nafte su doživele nagli porast nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. U prvim minutima trgovanja, cena nafte marke „Brent“ sa isporukom u aprilu skočila je za 14 odsto, dostigavši nivo od 82,37 dolara po barelu, što je najviši nivo zabeležen od jula 2024. godine. Nakon ovog inicijalnog skoka, cene su se delimično stabilizovale, ali su ostale na visokom nivou, sa porastom od oko devet odsto.
Ova situacija podseća tržišne aktere na podatak da je poslednji put cena nafte bila iznad 82 dolara po barelu 16. januara 2025. godine. Analitičari upozoravaju da bi u slučaju dugotrajnog sukoba, koji bi uključivao napade na energetsku infrastrukturu i blokadu trgovačkih ruta, cena nafte mogla dostići i 100 dolara po barelu. Takav skok bi predstavljao rast od oko 37 odsto u odnosu na nivo od 27. februara.
Pored nafte, došlo je i do poskupljenja zlata. Tokom trgovanja 2. marta, cena zlata po unci dostigla je 5.393 dolara, što je za 2,2 odsto više nego 27. februara. Cena zlata se time postepeno približava rekordnom maksimumu od skoro 5.600 dolara, koji je zabeležen krajem januara. Investiciona kompanija „Goldman Saks“ iznosi prognoze o mogućem naglom rastu cena gasa usled vojnih dejstava u ovom regionu.
Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine tečnim prirodnim gasom, uglavnom iz Katara, postaje ključna tačka u svetlu trenutnih tenzija. Čak i jednostavna obustava isporuka gasa mogla bi dovesti do rasta cena prirodnog gasa u Evropi i do 130 odsto na spot tržištu tečnog gasa u Aziji. Iran je najavio obustavu trgovine preko Ormuskog moreuza nakon napada na svoju teritoriju, a taj moreuz je od vitalnog značaja jer kroz njega prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i do 30 odsto tečnog prirodnog gasa.
Prema podacima agencije „Rojters“, najmanje 150 naftnih tankera trenutno je zadržano u blizini moreuza. Analitičari upozoravaju da bi potpuna blokada ovog pomorskog koridora mogla izazvati dnevni deficit od oko 10 miliona barela, što predstavlja približno 10 odsto svetske potrošnje. Ova situacija može dovesti do ozbiljnih posledica na globalno tržište energenata.
U svetlu ovih događaja, tržište se suočava sa nesigurnošću i povećanim rizicima, što dovodi do spekulacija o daljem rastu cena. Investitori, kao i potrošači, pomno prate razvoj situacije na Bliskom Istoku, jer bi svaki dalji sukob mogao imati dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju. Dodatno, ukoliko se situacija ne smiri, može doći do značajnih promena u ponašanju na tržištu energenata, a to može uticati na inflaciju i ekonomsku stabilnost širom sveta.
U zaključku, trenutna kriza na Bliskom Istoku ima potencijal da znatno utiče na cene nafte, gasa i zlata, dok tržište ostaje u opasnosti od daljih eskalacija. Ovakve promene će sigurno uticati na globalnu ekonomiju, a analitičari i investitori će morati da budu oprezni u predviđanjima i strategijama u narednim danima i nedeljama.
