Cene sirove nafte su tokom 2025. godine zadržale negativan sentiment, a nafta brent je pala za 16,7 odsto od početka godine, dostigavši cenu od 62,1 dolar po barelu. Prosečna cena brenta u ovoj godini iznosila je 68,4 dolara, kako prenosi Bloomberg Adria. U drugoj polovini godine, cena nafte nastavila je da beleži sve niže minimume, a jedini skokovi su zabeleženi u januaru (82 dolara) i junu (75 dolara) usled geopolitičkih tenzija.
Analitičari su objasnili da je cena brenta tokom leta pala sa raspona od 67 do 70 dolara, pretežno zbog snažnog rasta ponude i povećanih zaliha. „Pritisak na pad cena dolazio je od ubrzane zamene nafte obnovljivim izvorima energije u saobraćaju i proizvodnji električne energije. Proizvodnja u SAD je i dalje blizu rekordnih nivoa, dok je povećanje proizvodnje OPEC+ stvorilo globalni višak i uticalo na pad cena“, navodi se u analizi.
OPEC+ je do septembra ove godine poništio značajan deo svojih dobrovoljnih smanjenja proizvodnje, dok su zemlje van OPEC+ nastavile da šire proizvodnju, čime su podstakle rast ponude iznad potražnje. Potražnja, koja je u početku bila slaba, posebno na tržištima OECD-a, zabeležila je rast zahvaljujući poboljšanom makroekonomsko raspoloženju, ali je prekomerna ponuda i dalje ostala dominantna.
Prognoze za 2026. godinu ukazuju na niži raspon cena nafte u odnosu na 2025. Očekuje se da će se cena brenta kretati između 60 i 65 dolara po barelu. Analitičari ističu da tržište nafte suočava sa rastućim viškom globalne ponude. OPEC+ je obustavio povećanje proizvodnje za prvi kvartal 2026. godine, što ukazuje na to da ne postoji potencijal za rast cena, a američka administracija favorizuje niže cene na benzinskim pumpama.
Na strani ponude, očekuje se da će se širenje proizvodnje u zemljama van OPEC+ (SAD, Brazil, Gvajana, Argentina) nastaviti dosadašnjim tempom. Takođe, izostanak snažnog privrednog rasta u Kini ne šalje pozitivne signale za tržište nafte. Osim u slučaju velike geopolitičke nestabilnosti, ne očekuju se značajni rizici od rasta cena. Projekcije odražavaju tržište sa kontinuiranom prekomernom ponudom, ali uz umerene viškove, stabilnim rastom potražnje i pritiskom na snižavanje cena.
Kada je reč o ceni prirodnog gasa, ona je takođe zadržala negativan sentiment tokom 2025. godine. Cena gasa u Evropi pala je za 45 odsto, na 27,5 evra. Prosečna cena TTF-a do sada je iznosila 36,6 evra, a tokom druge polovine godine, svaki mesec beleženi su sve niži minimumi. Jedini skok zabeležen je u februaru tokom sezone grejanja, pre nego što je cena pala za 41 odsto do sredine jula. Na godišnjem nivou, prosečna cena je porasla zbog rastućih geopolitičkih tenzija.
Skladišta gasa u EU na kraju godine bila su popunjena 70 procenata kapaciteta, ispod petogodišnjeg proseka, ali snažno povećanje LNG kapaciteta iz SAD, Kanade i Katara nastavilo je da gura globalna tržišta gasa u zonu prekomerne ponude. Stabilne isporuke iz Norveške, kao i povoljni vremenski uslovi, dodatno su podstakli proizvodnju energije iz vetra.
Izgledi za 2026. godinu ukazuju na niži raspon cena prirodnog gasa. Povećanje broja LNG terminala širom sveta stvara ponudu dovoljno veliku da zadovolji globalne energetske potrebe. Globalno zagrevanje dovelo je do viših temperatura na severnoj hemisferi, što je smanjilo potrebu za energijom za grejanje. Očekuje se da će se cene gasa na evropskom tržištu kretati između 30 i 35 evra po megavat-satu, zbog slabljenja potražnje usled prelaska na obnovljive izvore energije.
Iako privredni zamah ostaje pozitivan, ne očekuje se značajan rast industrijske potrošnje. Rizici će i dalje dolaziti od geopolitičkih tenzija koje bi mogle da poremete snabdevanje i povećaju volatilnost cena, zaključuju analitičari.
