NJUJORK – Cene nafte su danas blago porasle, ali se i dalje očekuje nedeljni pad od oko tri odsto, pre svega zbog prognoza o višku globalnih zaliha. Nafta Brent se trenutno trguje po ceni od oko 61,5 dolara po barelu, dok američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) dostiže cenu od oko 58 dolara po barelu. Ove informacije preneo je Trejding ekonomiks, koji prati trendove na tržištu energenata.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) je potvrdila svoju prognozu o rekordnom višku ponude nafte, iako je ova procena nešto niža od one iz prethodnog meseca. IEA je takođe ukazala na to da su globalne zalihe nafte porasle na četvorogodišnji maksimum. Ove informacije dodatno podržavaju analize koje sugerišu da bi tržište moglo biti preplavljeno, što bi moglo uticati na cene u narednom periodu.
S druge strane, Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK plus zadržala je svoje prognoze za 2026. godinu, predviđajući uravnoteženije tržište u budućnosti. OPEK plus veruje da će potražnja za naftom rasti, ali ne u tolikoj meri da bi izazvala značajnije promene u cijenama. Ove različite prognoze između IEA i OPEK plus ukazuju na složenost situacije na svetskom tržištu nafte.
Geopolitičke tenzije takođe su značajno uticale na cene nafte ove nedelje. Američka obalska straža zaplenila je supertanker koji je prevozio venecuelansku sirovu naftu za izvoz, što je izazvalo oštre reakcije iz Karakasa, koji je ovaj potez označio kao čin piraterije. Venecuela, koja je poznata po tome da poseduje najveće svetske rezerve nafte, isporučivala je prošlog meseca oko 586.000 barela dnevno, uglavnom u Kinu.
Ova situacija dodatno komplikuje i već napetu atmosferu na globalnom tržištu energenata, s obzirom na to da je Ukrajina takođe napala još jedan tanker iz tajne flote povezan sa ruskom trgovinom naftom. Ovo je već peti takav napad od kraja novembra, što ukazuje na nastavak sukoba i tenzija u regionu, uprkos naporima Sjedinjenih Američkih Država da postignu prekid vatre.
Naftna tržišta su podložna brzim promenama, a investitori pažljivo prate vesti koje dolaze iz geopolitičkih žarišta. Sa jedne strane imamo porast zaliha nafte koji pritisne cene, dok sa druge strane geopolitički incidenti mogu izazvati nagle promene u potražnji i ponudi.
U svetlu ovih faktora, analitičari su podeljeni u vezi sa budućim kretanjima cena nafte. Dok neki predviđaju dalji pad zbog viška ponude, drugi smatraju da bi geopolitičke tenzije mogle dovesti do povećanja cena u kratkom roku. Ova nesigurnost čini tržište nafte izuzetno dinamičnim i nepredvidivim.
Za potrošače, ove promene u cenama nafte mogu imati direktan uticaj na troškove goriva i energenata, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava. U ovom trenutku, mnogi se nadaju da će stabilizacija tržišta biti moguća kroz povećanu saradnju među proizvođačima i smanjenje tenzija u ključnim regijama.
U narednim nedeljama, analitičari će pažljivo pratiti kretanja na tržištu, kao i reakcije glavnih aktera, kako bi se bolje razumele buduće promene i pravci u kojima bi se tržište moglo kretati. S obzirom na trenutne okolnosti, situacija ostaje napeta, a tržište nafte će verovatno ostati u fokusu medijske pažnje i ekonomske analize.
