Svetske cene nafte na kraju 2025. godine beleže najveći godišnji pad od početka pandemije 2020. godine, zbog straha od viška ponude u narednoj godini, što značajno utiče na raspoloženje tržišta. Cene nafte Brent stabilizovale su se iznad 61 dolara po barelu, ali su tokom 2025. godine pale za oko 18 odsto, dok se cena WTI kretala blizu 58 dolara.
Ovaj pad cena je rezultat rasta ponude iz zemalja OPEK+ i proizvođača van kartela, dok globalna tražnja raste sporije od očekivanja, kako prenosi agencija Blumberg. Prema procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA), tržište bi moglo da se suoči sa značajnim viškovima i u narednoj godini, dok čak i Sekretarijat OPEK-a predviđa skroman suficit.
Analitičari ukazuju na to da snažna proizvodnja iz Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Gvajane i Argentine nadmašuje neujednačenu potražnju, što bi moglo zadržati cene u rasponu od 50 do 70 dolara po barelu. Ova situacija dodatno komplikuje tržište, a pažnja investitora usmerena je na predstojeći sastanak OPEK+ zakazan za 4. januar 2026. godine, na kojem se ne očekuje povećanje proizvodnje.
Dodatni pritisak na cene došao je iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je Američki institut za naftu prijavio rast zaliha sirove nafte od 1,7 miliona barela prošle sedmice. Ovaj porast zaliha može dodatno uticati na tržišne cene, s obzirom na to da viši nivoi zaliha obično signaliziraju slabiju potražnju.
Pad cena nafte može doprineti smanjenju inflatornih pritisaka, što ide u prilog centralnim bankama, koje se suočavaju s izazovima u pogledu monetarne politike. Međutim, istovremeno, ovaj pad predstavlja izazov za proizvođače, posebno za zemlje OPEK+, koje se u velikoj meri oslanjaju na prihode od izvoza energenata. S obzirom na to da cene nafte igraju ključnu ulogu u ekonomijama ovih zemalja, smanjenje cena može dovesti do fiskalnih problema i nižih javnih prihoda.
U svetlu ovih okolnosti, analitičari naglašavaju potrebu za prilagođavanjem strategija proizvodnje i izvoza, kako bi se ublažili potencijalni negativni efekti na ekonomije zemalja zavisnih od nafte. OPEK+ će se suočiti s važnim odlukama u narednim mesecima, koje će oblikovati budućnost tržišta nafte.
Očekivanja za globalnu ekonomiju u 2026. godini takođe utiču na tržište nafte. U svetlu sporijeg oporavka od pandemije i inflacijskih pritisaka, potražnja za naftom može ostati na niskim nivoima, što dodatno otežava situaciju. Investitori će pažljivo pratiti globalne ekonomske pokazatelje i prilagoditi svoje strategije kako bi se suočili s neizvesnostima koje donosi tržište.
Sve ove informacije ukazuju na to da će se tržište nafte i dalje suočavati s izazovima, a cene će zavisiti od složenih odnosa ponude i potražnje, kao i geopolitike. U ovom trenutku, tržište može očekivati dalja kretanja cena u opsegu od 50 do 70 dolara po barelu, što će imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju i industriju. Ove promene će zahtevati prilagođavanje od strane svih učesnika na tržištu, kako bi se osiguralo stabilno poslovanje u izazovnim vremenima.
