Svetske cene hrane su u januaru zabeležile četvrti mesec zaredom opadanje, dok globalne zalihe žitarica dostižu istorijske visine, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). FAO indeks cena hrane, koji prati mesečna kretanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, iznosio je u januaru prosečno 123,9 poena, što predstavlja pad od 0,4 odsto u odnosu na decembar, kao i 0,6 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Cene žitarica su u januaru porasle za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, iako su cene pšenice i kukuruza zabeležile blagi pad. Visok nivo zaliha pšenice pomogao je da se neutralizuju zabrinutosti povezane sa vremenskim uslovima u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama. S druge strane, solidne globalne zalihe kukuruza ublažile su negativne efekte nepovoljnih vremenskih prilika u Argentini i Brazilu, kao i snažnu potražnju za etanolom u SAD.
Indeks cena biljnih ulja porastao je u januaru za 2,1 odsto. Ovaj rast cena palminog ulja povezan je sa sezonskim usporavanjem proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, kao i sa stabilnom globalnom potražnjom. Cene sojinog ulja takođe su porasle, delom zbog smanjene ponude iz Južne Amerike i očekivane snažne potražnje iz sektora biogoriva u SAD.
Cene mesa su smanjene za 0,4 odsto, što je pre svega posledica nižih cena svinjskog mesa, uz obilnu globalnu ponudu i slabiju međunarodnu potražnju. Najveći pad zabeležen je kod mlečnih proizvoda, čiji je indeks smanjen za pet odsto u odnosu na decembar, uglavnom usled nižih cena sira i maslaca. Takođe, indeks cena šećera opao je za jedan odsto, što se može pripisati očekivanom rastu ponude, posebno zahvaljujući oporavku proizvodnje u Indiji i povoljnim prognozama iz Brazila i Tajlanda.
FAO je takođe objavio nove procene globalne proizvodnje žitarica za 2025. godinu, koja bi mogla dostići rekordne 3,023 milijarde tona, uz istorijski visoke prinose pšenice, krupnih žitarica i pirinča. Na osnovu ažuriranih prognoza, globalne zalihe žitarica mogle bi da porastu za 7,8 odsto i dostignu rekordni nivo.
Ove informacije ukazuju na stabilizaciju na tržištu hrane, ali i dalje ostavljaju prostor za zabrinutost zbog globalnih klimatskih promena i njihovog uticaja na poljoprivredu. U svetlu ovih kretanja, ključna pitanja ostaju kako će se različite zemlje prilagoditi promenama u proizvodnji i potražnji, posebno u svetlu potencijalnih kriza izazvanih klimatskim uslovima.
FAO-ov izveštaj ističe važnost praćenja cena hrane i zaliha, jer to može pomoći zemljama da bolje planiraju svoje agrarne politike i strategije za borbu protiv gladi i siromaštva. U svetlu trenutnih globalnih izazova, uključujući ratove, pandemije i klimatske promene, jasna slika o stanju tržišta hrane može biti ključna za održavanje stabilnosti i bezbednosti hrane na globalnom nivou.
Uprkos trenutnim padovima cena, izveštaj sugeriše da će povećanje globalnih zaliha žitarica i povećana proizvodnja biti od suštinskog značaja za buduće stabilizovanje cena hrane. Očekivanja rasta u proizvodnji žitarica mogu pomoći da se ublaže potencijalni pritisci na tržištu i osiguraju potrebni resursi za sve veći broj stanovnika na planeti.
U zaključku, iako su cene hrane u padu, globalne zalihe žitarica su na rekordnim nivoima, što može pružiti određenu stabilnost u budućnosti. Međutim, neophodno je ostati oprezan i proaktivno se pripremati za moguće izazove koji mogu nastati usled promena u klimatskim uslovima i globalnim ekonomskim kretanjima.
