Potražnja za parking mestima u urbanim sredinama, posebno u Beogradu, dosegla je alarmantan nivo, a sa njom rastu i cene garaža. Prema rečima Aleksandre Mihajlović, stručnjaka za nekretnine, cene garaža u nekim delovima grada dostižu i 2.500 evra po metru kvadratnom. Mesečni zakup parking mesta takođe pada na visoke cifre, koje se kreću i do 200 evra.
Mihajlovićeva je u izjavi za Tanjug naglasila da je problem nedostatka parking mesta postao gorući problem za vozače u Beogradu, ali i u obližnjim gradovima poput Pančeva i Novog Sada. „Mislim da ne postoji vozač koji nije osetio ovaj problem na svojoj koži“, rekla je ona, dodajući da građani sve više biraju da iznajmljuju garaže, koje su postale traženije od otvorenih parking mesta.
Kada je reč o cenama, mesečni zakup parking mesta na periferiji Beograda se kreće od 70 do 80 evra, dok cene u centralnim gradskim zonama mogu dostići između 150 i 200 evra, pa čak i više. Ove cene su rezultat sve veće potražnje i nedostatka dostupnih parking kapaciteta u urbanim sredinama.
U Beogradu, urbanizacija i rast broja automobila su doveli do situacije u kojoj je pronalaženje parking mesta postalo izuzetno teško. Vozači često kruže po gradskim ulicama u potrazi za slobodnim mestom, što dodatno doprinosi saobraćajnim gužvama i zagađenju. Naime, kako je istakla Mihajlovićeva, sve više ljudi se odlučuje za korišćenje automobila umesto javnog prevoza, što dodatno opterećuje puteve i parking prostore.
U središtu ovog problema je i nedostatak planiranja urbanog prostora i infrastrukture koja ne prati brzinu rasta populacije i broja vozila. Mnogi gradovi, uključujući Beograd, suočavaju se s izazovima u upravljanju urbanim razvojem, što uključuje i adekvatno obezbeđivanje parking mesta. Stručnjaci smatraju da je potrebno hitno delovati kako bi se rešio ovaj problem i poboljšalo kvalitet života građana.
Jedan od predloga stručnjaka je da se poveća broj javnih garaža i parking mesta, posebno u centralnim gradskim područjima. Takođe, preporučuje se da se razmotre alternativni načini prevoza, kao što su bicikli ili javni prevoz, kako bi se smanjila zavisnost od automobila. Povećanje broja biciklističkih staza i unapređenje javnog prevoza moglo bi doprineti smanjenju broja automobila na ulicama.
Pored toga, gradovi bi mogli razmotriti i uvođenje različitih sistema naplate parkinga kako bi se motivisali vozači da koriste javni prevoz ili parkiraju na manje prometnim mestima. Na primer, veće cene parkinga u centralnim zonama mogle bi podstaći vozače da traže alternativne opcije.
U Beogradu se takođe može primetiti trend razvoja novih stambenih kompleksa koji ne obezbeđuju dovoljno parking mesta za svoje stanare. Ovi projekti često ne uzimaju u obzir sve veći broj automobila, što dodatno otežava situaciju. Stručnjaci upozoravaju da bi budući urbanistički planovi trebali obezbediti da se uz stambene jedinice razvijaju i adekvatni parking prostori.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je problem parking mesta u urbanim sredinama ozbiljan izazov koji zahteva hitnu pažnju i delovanje. Bez pravih rešenja, vozači će se i dalje suočavati sa frustracijama pronalaženja slobodnog mesta, a gradovi će se suočiti sa daljim saobraćajnim gužvama i zagađenjem.
