Cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji su u prvom kvartalu 2025. godine porasle za 2,6%, što predstavlja drugi uzastopni kvartal u kojem se beleži rast cena, saopštio je danas Evrostat. Ovaj trend rasta cena može se posmatrati kao odraz promena na tržištu poljoprivrednih dobara, a analize pokazuju da su cene robe i usluga koje se koriste u poljoprivredi, a nisu direktno povezane sa investicijama, zabeležile blagi porast od 0,2%. Ovo je prvi put od početka 2023. godine da je došlo do povećanja prosečne cene poljoprivrednih inputa.
Među najvažnijim poljoprivrednim proizvodima, posebno se ističe nagli porast cena mleka, koje je poraslo za 12,6%, dok su cene jaja skočile za 10,7%. Žitarice su takođe zabeležile rast cena od 9,6%. Ove promene u cenama su značajne, jer se mleko i jaja smatraju osnovnim prehrambenim proizvodima u mnogim evropskim zemljama.
S druge strane, zabeležen je i nagli pad cena nekih proizvoda. Cene maslinovog ulja su opale za čak 43,5%, dok su cene krompira smanjene za 13,4%. U slučaju svinja, cene su se smanjile za 11,2%. Ove promene cene mogu značajno uticati na potrošače i proizvođače, posebno u zemljama gde su ovi proizvodi ključni deo ishrane i ekonomije.
U poređenju sa različitim zemljama unutar Evropske unije, Mađarska beleži značajan rast cena, dok su se u drugim zemljama, poput Španije i Grčke, cene smanjile. Od 23 zemlje članice EU, najstrmije stope rasta cena su zabeležene u Irskoj (19,3%), Luksemburgu (15,6%) i Mađarskoj (14,6%). Ova situacija ukazuje na različite ekonomske uslove i izazove sa kojima se zemlje suočavaju.
Pad cena zabeležen je u Španiji, gde su cene opale za 9,7%, dok su u Grčkoj smanjene za 7,1%. U Portugalu je došlo do smanjenja cena od 2,8%, a na Malti su cene opale za 2%. Ove informacije su važne za analizu tržišnih trendova i ponašanja potrošača u različitim regionima.
Kada se govori o inputima koji nisu povezani sa investicijama, primetno je da je 14 zemalja zabeležilo povećanje cena u prvom kvartalu 2025. godine u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Mađarska je ponovo istaknuta sa najstrmijim rastom cena od 6,8%, dok su Holandija i Rumunija zabeležile porast od 6,2% i 5,8% respektivno. Ovi podaci ukazuju na to da se troškovi proizvodnje povećavaju, što može uticati na konačne cene poljoprivrednih proizvoda.
Nasuprot tome, Litvanija, Letonija i Kipar su zabeležili najbrže stope pada cena. U Litvaniji su cene opale za 5%, dok su na Kipru smanjene za 3,8%, a u Letoniji za 3,6%. Ova situacija može biti rezultat različitih ekonomskih i tržišnih faktora koji utiču na ponudu i potražnju.
U svetlu ovih promena, proizvođači i potrošači će morati da se prilagode novim uslovima na tržištu. Očekuje se da će rast cena nekih proizvoda i pad drugih stvoriti nove izazove u lancu snabdevanja i u potrošačkim navikama. U narednim mesecima, analitičari i ekonomisti će pažljivo pratiti ovaj trend i pružati savete kako se najbolje prilagoditi novim tržišnim uslovima.
Ove informacije su ključne za razumevanje trenutne situacije u poljoprivrendi Evropske unije i mogu uticati na odluke koje se donose na svim nivoima, od proizvođača do potrošača.
