ZAGREB – Cena potrošačke korpe za jul u Hrvatskoj za četvoročlanu porodicu iznosila je 484,08 evra, prema podacima portala za poređenje cena Koliko.hr u saradnji sa Hrvatskim udruženjem za zaštitu potrošača (HUZP). Ovaj iznos predstavlja značajan deo budžeta domaćinstava, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih prilika i inflacije koja pogađa sve zemlje regiona.
Prema mesečnom istraživanju kretanja maloprodajnih cena, tročlana porodica je za osnovne namirnice i higijenske proizvode morala da potroši 385,69 evra, dok je samcu bilo potrebno 247,14 evra da preživi mesec. Ovi podaci ukazuju na to da se troškovi života u Hrvatskoj i dalje povećavaju, a mnogi građani se bore da usklade svoje prihode sa rastućim cenama osnovnih dobara.
Potrošačka korpa uključuje osnovne namirnice i higijenske artikle u količinama neophodnim za život, a njena cena varira u zavisnosti od geografskog područja. U ovom slučaju, potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu bila je najskuplja u Istarskoj županiji, gde je iznosila čak 497,77 evra. Sledeći su Grad Zagreb sa 489,91 evra i Primorsko-gorska županija sa 489,86 evra. Ove cene ukazuju na to da su urbanizovana područja, koja su obično skuplja, suočena sa dodatnim troškovima života.
S druge strane, stanovnici Virovitičko-podravske županije imali su najpristupačnije uslove života, sa troškom od 471,82 evra. U ovoj županiji, kao i u Koprivničko-križevačkoj (474,46 evra) i Sisačko-moslavačkoj županiji (477,36 evra), troškovi su niži u poređenju sa ostalim delovima Hrvatske. Razlika u ceni potrošačke korpe između najjeftinije i najskuplje županije iznosila je 25,95 evra, što ukazuje na značajne razlike u životnom standardu među različitim regijama.
Ovi podaci dolaze u trenutku kada se sve više građana suočava sa izazovima u vezi sa visinom plata i penzija, koje često ne prate porast cena osnovnih dobara. Ekonomisti upozoravaju da bi ovo moglo dovesti do povećanja siromaštva i socijalne nejednakosti, što je već postalo evidentno u poslednjim izveštajima o stanju domaćinstava u Hrvatskoj.
Za mnoge porodice, upravljanje budžetom postaje sve veći izazov. Kako cene hrane i osnovnih higijenskih proizvoda rastu, mnogi se okreću strategijama štednje, kao što su kupovina na akcijama ili biranje jeftinijih brendova. U isto vreme, potrošači se suočavaju sa preprekama u pristupu kvalitetnim proizvodima, što dodatno komplikuje situaciju.
U ovom kontekstu, Hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača (HUZP) poziva nadležne institucije da reaguju i obezbede veći nadzor nad tržištem kako bi se zaštitili potrošači od prekomernih cena. Takođe, ističe se potreba za usvajanjem mera koje bi pomogle u stabilizaciji cena i olakšale život građanima.
U narednim mesecima, očekuje se da će se situacija na tržištu nastaviti razvijati, a mnogi se nadaju da će se ekonomski uslovi poboljšati kako bi se smanjile razlike u životnom standardu između različitih delova zemlje. Sve u svemu, aktuelni podaci o potrošačkoj korpi ukazuju na to da je potreba za ekonomskom stabilnošću i zaštitom potrošača veća nego ikad.
