Sukob u Iranu dodatno je istakao ranjivost zapadnih ekonomija po pitanju snabdevanja aluminijumom, metalom koji je ključan za industrijsku proizvodnju. Zbog geopolitičkih tenzija i poremećaja u proizvodnji, cena aluminijuma na Londonskoj berzi metala dostigla je najviši nivo u poslednje četiri godine, iznoseći 3.418 dolara po metričkoj toni, što je najviši nivo još od 2021. godine.
Rast cena dodatno je podstaknut problemima u proizvodnji na Bliskom istoku. Jedan od proizvođača iz regiona Zaliva počeo je da gasi svoju topionicu, dok je kompanija Aluminium Bahrain proglasila višu silu zbog situacije na tržištu. Posebnu zabrinutost izaziva situacija oko Ormuškog moreuza, strateškog pomorskog prolaza kroz koji prolazi veliki deo svetskog transporta energenata i sirovina. Ovaj region obezbeđuje oko 23 odsto globalne ponude aluminijuma izvan Kine, a zatvaranje ili ograničavanje transporta kroz ovaj prolaz moglo bi dodatno da destabilizuje globalno tržište i poveća troškove za industriju na Zapadu.
Globalno tržište aluminijuma danas je mnogo osetljivije nego ranije, jer su zalihe znatno smanjene. Podaci sa Londonske berze metala pokazuju da je kombinovani nivo registrovanih i neregistrovanih zaliha krajem februara pao na oko 583.000 tona, što je najniži nivo od kada se objavljuju takvi podaci. Dodatni problem predstavlja činjenica da značajan deo preostalih zaliha potiče iz Rusije. Na kraju januara, ruski aluminijum činio je čak 58 odsto zaliha u sistemu berze, ali mnogi zapadni kupci ga ne koriste zbog sankcija. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija zabranile su uvoz ruskog aluminijuma 2024. godine, dok Evropska unija planira sličan potez.
Godinama je globalno tržište aluminijuma bilo stabilno zahvaljujući kineskoj proizvodnji. Kada bi cene rasle, kineski proizvođači povećavali bi proizvodnju i ublažavali poremećaje. Međutim, ta situacija se promenila, jer je kineska vlada ograničila proizvodni kapacitet na nešto više od 45 miliona tona godišnje, što je usporilo rast proizvodnje. Kina sada čak povećava uvoz aluminijuma, posebno iz Rusije, dok istovremeno izvozi manje poluproizvoda poput limova, cevi i folija, čime se dodatno smanjuje ponuda na zapadnom tržištu.
Proizvodnja aluminijuma u zapadnim zemljama stagnira zbog visokih cena energije, koje predstavljaju ključni trošak u procesu topljenja aluminijuma. Iako u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama postoje neiskorišćeni kapaciteti topionica, njihovo ponovno pokretanje zahteva stabilno i jeftino snabdevanje električnom energijom. Industrija se u tom segmentu sve više takmiči sa drugim sektorima, poput data centara, koji takođe troše velike količine energije.
Aluminijum je jedan od najvažnijih materijala savremene industrije, koristi se u građevinarstvu, automobilskoj industriji, proizvodnji ambalaže, ali i u tehnologijama koje podržavaju energetsku tranziciju. Zbog toga poremećaji na ovom tržištu mogu imati široke posledice za globalnu ekonomiju, a analitičari upozoravaju da bi eventualna nestašica aluminijuma mogla da utiče na proizvodnju u brojnim industrijama i dodatno poveća troškove širom sveta.
