Cene dizela su na londonskom tržištu dostigle su najviše nivoe od 2022. godine, prelazeći granicu od 200 dolara po barelu. Ovaj nagli skok cena događa se u kontekstu rastućih strahovanja da bi moglo doći do produženja sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom. Referentne cene dizela u terminskim ugovorima dostigle su 1.527 dolara po toni, što predstavlja povećanje od skoro 12 procenata u odnosu na juče, a to je ekvivalent nešto više od 206 dolara po barelu.
Ovaj porast cena je direktno povezan sa prekidom tranzita kroz Ormuski moreuz, koji je značajno smanjio isporuke miliona barela rafinisanih proizvoda na globalno tržište. Od trenutka kada je sukob započeo krajem februara, cene dizela su rasle brže od cena sirove nafte, što ukazuje na intenzivnu potražnju za ovim gorivom koje je ključno za transport i industrijsku proizvodnju.
Fatih Birol, predsednik Međunarodne agencije za energiju (IEA), upozorio je da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom dizela i avio-goriva najkasnije do maja. „Vidimo nedostatak u Aziji, ali će ga ubrzo osetiti i Evropa,“ rekao je Birol, naglašavajući ozbiljnost situacije. U Aziji su cene takođe kratko premašile 200 dolara po barelu, prema podacima Blumberga.
Evropa planira da od kraja marta plasira na tržište 73 miliona barela naftnih proizvoda i oko 35 miliona barela sirove nafte. Prema analizi kompanije Kpler, kroz Ormuski moreuz prolazi 10,3 odsto globalne pomorske trgovine dizelom, 19,4 odsto trgovine avio-gorivom, kao i 16 odsto trgovine benzinom i naftom morskim putem. Ovi podaci ukazuju na značaj ovog strateškog moreuza za globalno snabdevanje naftom.
Dodatni pritisak na snabdevanje dolazi i od napada ukrajinskih dronova na ruske luke i rafinerije. Rusija, koja je jedan od glavnih izvoznika dizela, trenutno može da prodaje svoje proizvode stranim kupcima isključivo preko proizvođača, a ne putem direktnog izvoza, što dodatno komplikuje situaciju.
Birol je istakao da su od početka sukoba na Bliskom istoku oštećeni ključni energetski objekti, a procenjuje se da će biti potrebno vreme da se ti objekti ponovo stave u funkciju. „Preti nam veoma veliki poremećaj, najveći u istoriji,“ zaključio je Birol, ukazujući na ozbiljnost trenutne situacije u energetskom sektoru.
Ova kriza će imati dalekosežne posledice kako na ekonomiju tako i na svakodnevni život građana, jer se povećanje cena goriva direktno odražava na troškove transporta, što može dovesti do poskupljenja raznih proizvoda i usluga. U svetlu ovih dešavanja, mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje energetske strategije i potražnju, kao i zavisnost od određenih tržišta.
Uprkos ovim izazovima, tržište nafte i dalje ostaje podložan globalnim silama i geopolitičkim previranjima. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kretanje cena i reagovati na promene u ponudi i potražnji. Očekuje se da će se u narednim nedeljama i mesecima situacija dodatno komplkovati, a za mnoge zemlje može doći do promene u strategijama snabdevanja energijom.
Za potrošače, ovo može značiti povećanje troškova goriva, što može uticati na njihove svakodnevne budžete. Cena goriva ima širok spektar efekata na ekonomiju, jer utiče na transportne troškove, ali i na cene osnovnih potrepština. U ovom trenutku, svi očigledno očekuju da će se situacija stabilizovati, ali se čini da će kriza potrajati duže nego što se prvobitno pretpostavljalo, što dodatno naglašava važnost energetske sigurnosti i diversifikacije izvora snabdevanja.
