Češki premijer Andrej Babiš je danas izrazio podršku za uvođenje zabrane korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina. Ova izjava dolazi u trenutku kada sve više evropskih zemalja razmatra slična ograničenja, što je izazvano rastućim zabrinutostima o negativnim efektima društvenih mreža na mlade.
U video poruci objavljenoj na Fejsbuku, Babiš je rekao: „Ja sam za tu meru jer stručnjaci koje poznajem kažu da je veoma štetno za decu. Moramo da zaštitimo našu decu.“ Premijer nije naveo dodatne detalje o tome kako bi takva zabrana mogla izgledati ili kada bi mogla biti sprovedena.
Prvi zamenik predsednika vlade, Karel Havliček, takođe je govorio o ovoj temi u televizijskoj emisiji na privatnom emiteru CNN Prima News. On je potvrdio da kabinet ozbiljno razmatra predlog o zabrani korišćenja društvenih mreža za mlađe od 15 godina. Havliček je naglasio da će, ako se donese odluka o ovoj meri, zakon biti predložen već ove godine.
Ova inicijativa nije izolovana samo na Češku. Više evropskih zemalja, uključujući Španiju, Grčku, Veliku Britaniju i Francusku, takođe razmatraju slične restrikcije. Naime, Australija je u decembru prošle godine postala prva zemlja koja je zabranila pristup društvenim mrežama za mlađe od 16 godina, što je podstaklo druge države da preispitaju svoje pristupe ovoj temi.
Španija i Grčka su nedavno predložile zabrane korišćenja društvenih mreža za tinejdžere, a ova inicijativa dolazi usred sve većih zabrinutosti o uticaju tehnologije na mentalno zdravlje i razvoj dece. Mnogi stručnjaci tvrde da su društvene mreže dizajnirane na način koji može izazvati zavisnost, što dodatno komplikuje situaciju.
U Českoj, premijer Babiš i njegov kabinet smatraju da je važno zaštititi decu od potencijalno štetnih efekata društvenih mreža, kao što su cyberbullying, poremećaji u spavanju, kao i problemi sa samopouzdanjem i mentalnim zdravljem. Ove zabrinutosti su dodatno pojačane tokom pandemije COVID-19, kada su deca bila primorana da se oslanjaju na digitalne platforme za učenje i socijalnu interakciju.
Osim toga, zabrinutost se odnosi i na način na koji društvene mreže mogu uticati na razvoj identiteta kod mladih. Mnogi adolescenti se suočavaju sa pritiscima da se uključe u online trendove, što može dovesti do neusaglašenosti između njihovog stvarnog života i online prisustva. Babiš i Havliček veruju da bi zabrana mogla pomoći u smanjenju ovih pritisaka i pružiti deci zdravije okruženje za razvoj.
Međutim, postavlja se pitanje kako bi takva zabrana bila sprovedena. Mnogi se pitaju da li bi društvene mreže bile u obavezi da proveravaju godine svojih korisnika, kao i kako bi se sankcionisali oni koji krše zakon. Takođe, postoji zabrinutost da bi takva mera mogla biti teško primenjena, s obzirom na to da se mnogi mladi ljudi mogu lako pretvarati da su stariji online.
Zabrana korišćenja društvenih mreža za mlađe od 15 godina mogla bi imati dalekosežne posledice na način na koji deca komuniciraju i razvijaju svoje socijalne veštine. Dok neki veruju da je ovo neophodna mera za zaštitu mladih, drugi se boje da bi mogla ograničiti njihovu sposobnost da se povežu sa vršnjacima i razviju digitalne veštine koje su sve važnije u savremenom društvu.
Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo pratiti kako će se vlade širom Evrope prilagođavati ovim novim izazovima i kako će se odluke o zabrani društvenih mreža reflektovati na život mladih u budućnosti.
