U trenucima kada se javnost još uvek raspravlja o tome da li bi mobilni telefoni trebali da budu potpuno zabranjeni u školama ili je to previše radikalno, u učionicama se dešava nešto sasvim drugačije. Prikazi „u realnom vremenu“ kako jedan dan u školi vide pojedini učenici postaju sve češće dostupni putem društvenih mreža, a posebno na TikToku. Uključivanje direktno sa časova postalo je fenomen koji kombinuje želju za popularnošću, dosadu i određeni oblik bunta protiv školskih pravila.
TikTok „lajvovanje“ sa časova prešlo je put od sporadičnih incidenata do pravog sistemskog problema u Srbiji. Učenici često koriste ovu platformu kako bi prikupili „lajkove“ i virtuelne poklone, dok se zabavljaju ismevajući nastavnike ili prikazujući atmosferu u učionici. O popularnosti ovakvog ponašanja među školskom decom svedoči i objava jedne Novosađanke na društvenim mrežama, koja se zabrinula zbog sve učestalijeg „lajvovanja“ tokom nastave.
Ona je istakla da mnogo učenika ide uživo na TikTok dok traje čas, zanemarujući nastavu. Kada ih je pitala zašto ne prate predavanje, njihova reakcija je bila ravnodušna, objašnjavajući da im je škola „ekstremno dosadna“. Međutim, ona je naglasila ozbiljnost situacije, upozorivši na rizike koje ovakvo ponašanje nosi. Učenici dele svoja lica i informacije o školama sa hiljadama stranaca, što ih izlaže potencijalnim opasnostima, uključujući i predatore na internetu.
Ovaj fenomen dodatno komplikuje činjenica da stalna obaveštenja i poruke sa društvenih mreža ometaju koncentraciju dece. Psiholozi upozoravaju da ovakva zavisnost od brzih lajkova i stalne zabave može dovesti do problema sa dubokim razmišljanjem i učenjem, što je opasna zamka za njihov razvoj. Pored toga, snimanje drugih učenika i nastavnika bez njihove dozvole može imati ozbiljne posledice, kako na planu škole, tako i na zakonskom nivou.
U svetlu ovih problema, postavlja se pitanje kako regulisati upotrebu mobilnih telefona u školama. Dok se fokus stavlja na potpunu zabranu, postoje i alternativa koje mogu pomoći u ograničavanju upotrebe određenih aplikacija. Na primer, filtriranje sadržaja na školskoj mreži postaje sve češća praksa, ali se pokazuje da učenici lako zaobilaze ovakve blokade korišćenjem mobilnih podataka.
Susedna Slovenija nudi primer kako je moguće postići ravnotežu između stroge zabrane i digitalne pismenosti. Prema novom zakonu o osnovnoj školi koji je usvojen jula 2025. godine, zabranjena je upotreba privatnih mobilnih uređaja tokom časova, osim u slučajevima kada nastavnik to izričito dozvoli u obrazovne svrhe. Učenici su obavezni da svoje telefone drže isključene u ormarićima ili rančevima.
Jedna od kontroverznijih odredbi zakona daje nastavnicima pravo da pretražuju školske torbe učenika ukoliko opravdano sumnjaju da dete krije uređaj koji ometa nastavu ili ugrožava bezbednost. Ova mera je posebno važna u kontekstu smanjenja tajnog snimanja za društvene mreže, kao što je TikTok.
U zaključku, fenomen „lajvovanja“ sa časova na TikToku otvara brojne izazove za obrazovni sistem. Dok se roditelji i nastavnici suočavaju sa pitanjima o bezbednosti i koncentraciji učenika, takođe je važno razmisliti o načinima kako da se reguliše upotreba tehnologije u obrazovanju. U tom smislu, možda bi trebalo težiti ka ravnoteži između korišćenja digitalnih alata i očuvanja osnovnih obrazovnih vrednosti.
