Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da carinska stopa od 80 odsto na kinesku robu „deluje ispravno“, dok se priprema za nove trgovinske pregovore sa Kinom koji će se održati tokom vikenda u Ženevi. Na svojoj platformi Truth Social, Tramp je naglasio da bi Kina trebala da otvori svoje tržište za Sjedinjene Američke Države, ističući da „zatvorena tržišta više ne funkcionišu“. Ovaj stav nagoveštava čvrst pristup američke delegacije pred pregovore.
Trampova delegacija uključuje američkog ministra finansija Skota Besenta i glavnog trgovinskog pregovarača Džejmison Grira, koji će se sastati sa kineskim ekonomskim komesarom He Lifengom. Ovi pregovori dolaze u trenutku kada su napetosti između SAD-a i Kine na visokom nivou, a carine su značajno povećane. Tramp je od ponovnog preuzimanja dužnosti u januaru 2023. godine povećao carine na kinesku robu na ukupno 145 odsto, što uključuje tarife iz njegovog prvog mandata, kao i dodatne dažbine koje je uvela administracija predsednika Džoa Bajdena.
Kina je na ove mere uzvratila uvođenjem ograničenja na izvoz određenih retkih metala i povećanjem carina na američke proizvode do 125 odsto. Takođe, uvedene su dodatne carine na strateške artikle poput soje i tečnog prirodnog gasa. Ove mere dodatno komplikuju već napete trgovinske odnose između dve najveće svetske ekonomije.
Trampova administracija, uprkos prethodnim ratobornim izjavama, navela je da razgovori u Ženevi predstavljaju pokušaj „deeskalacije“ odnosa između Vašingtona i Pekinga. Ova izjava sugeriše da postoji spremnost za dijalog, uprkos teškim trgovinskim uslovima. Pregovori će se fokusirati na ključna pitanja, uključujući trgovinske barijere, pristup tržištu i intelektualnu svojinu.
Tokom prethodnih godina, trgovinski odnosi između SAD-a i Kine bili su obeleženi tenzijama i sukobima. Trampova administracija je često kritikovala Kinu zbog trgovinskih praksi koje su smatrane nepravednim, uključujući prisilno prenos tehnologije i subvencionisanje domaćih industrija. Ove tvrdnje su doprinele povećanju carina i uvođenju drugih trgovinskih mera.
S obzirom na to da je Tramp ponovo na čelu američke administracije, njegovo stajalište prema Kini može imati dugoročne posledice na globalnu ekonomiju. Mnogi analitičari smatraju da bi nastavak ovakvih politika mogao dovesti do daljih trgovinskih sukoba, što bi moglo uticati na ekonomije drugih zemalja. U međuvremenu, Kina nastavlja da se razvija kao globalna sila, a njen odgovor na američke mere može oblikovati buduće trgovinske tokove.
Trgovinski pregovori u Ženevi se odvijaju u ključnom trenutku za obe zemlje. Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa unutrašnjim ekonomskim izazovima, dok Kina pokušava da osigura stabilnost svoje ekonomije usred globalnih turbulencija. Ove pregovore prate i investitori i analitičari širom sveta, jer bi ishod mogao imati značajne posledice po globalnu ekonomiju.
Tramp je takođe naglasio potrebu za zaštitom američkih radnih mesta i industrija, ističući da je trgovinski deficit sa Kinom jedan od glavnih problema. Njegov stav o carinama kao alatu za zaštitu američke ekonomije može se smatrati nastavkom njegove politike „Amerika na prvom mestu“. Ovaj pristup je izazvao podeljena mišljenja među ekonomistima, dok neki tvrde da visoke carine mogu na kraju naškoditi američkim potrošačima i industrijama.
U zaključku, trgovinski pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Kine u Ženevi predstavljaju ključnu priliku za smanjenje tenzija i postizanje novih dogovora. Iako su izazovi veliki, dijalog ostaje neophodan za budući razvoj odnosa između dve zemlje. Samo vreme će pokazati da li će pregovori dovesti do konkretnih rešenja ili će napetosti i dalje rasti.
