U nedelji obeleženoj geopolitičkim napetostima, Rusija je izvela testiranja dva strateška oružja na nuklearni pogon – krstareće rakete Burevestnik i podvodnog autonomnog plovila Posejdon. Ovi potezi dolaze nakon odlaganja samita u Budimpešti i uvođenja američkih sankcija ruskim naftnim kompanijama, izazivajući oštru reakciju američkog predsednika Donalda Trampa, koji je naložio Pentagonu da nastavi sa testiranjem nuklearnog oružja nakon 33 godine pauze.
Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je vest o testiranjima u neformalnom okruženju, uz čaj i kolače, zajedno sa veteranima rata u Ukrajini, čime je želeo da naglasi simboličku poruku snage. Raketa Burevestnik, poznata i kao „vesnik bure“, predstavlja niskoleteću krstareću raketu koja leti na visini od 50 do 100 metara, što otežava njeno presretanje. Njen domet procenjuje se između 10.000 i 20.000 kilometara, što joj omogućava da dosegne ciljeve u kontinentalnom delu SAD. Ova raketa se razvija od 2001. godine, a zapadni stručnjaci ističu da su od 14 poznatih testova samo tri bila uspešna. Poslednje testiranje, sprovedeno 21. oktobra na arhipelagu Nova Zemlja, trajalo je 15 sati, tokom kojih je raketa preletela 14.000 kilometara, prema izveštaju načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova.
Pored Burevestnika, testiran je i Posejdon, podvodno autonomno plovilo na nuklearni pogon, koje je dugačko između 20 i 24 metra, prečnika od 1,8 do 2 metra i težine oko 100 tona. Analitičari ga opisuju kao oružje nove kategorije, sa dometom od oko 10.000 kilometara i brzinom do 185 kilometara na sat, što ga čini neprimetnim za postojeće protivpodmorničke sisteme. Posejdon je sposoban da izazove radioaktivne cunamije i uništenje duž priobalnih područja. Razvoj oba sistema poznat je još od Putinovog obraćanja Federalnoj skupštini 2018. godine, kada je predstavio šest novih strateških oružja.
S druge strane, Tramp je naredio nastavak američkih nuklearnih testiranja, prvi put od 1992. godine, kada je bivši predsednik Džordž Buš stariji uveo moratorijum. Ova odluka dolazi nakon što je Tramp prvobitno kritikovao Rusiju da se fokusira na okončanje rata u Ukrajini umesto na testiranja oružja. Rusija je upozorila da bi mogla preduzeti slične korake, naglašavajući da njihova testiranja nisu uključivala nuklearne eksplozije.
U isto vreme, SAD povlače deo snaga sa istočnog krila NATO-a. Pentagon će iz vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu u rumunskoj Konstanci povući oko 800 vojnika. Ova baza se rekonstruiše od prošle godine sa ciljem da do 2040. godine postane jedna od najvećih u Evropi, sa kapacitetom do 10.000 vojnika. Južnije, u Bugarskoj, nemački proizvođač oružja Rheinmetall gradi fabriku za proizvodnju baruta i artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, u saradnji sa bugarskom kompanijom VMZ. Ova fabrika bi trebalo da bude završena za 14 meseci, što signalizira pojačanu proizvodnju municije na istoku Evrope.
Profesor Svetozar Rajak sa Londonske škole ekonomije komentariše da Trampova odluka o nuklearnim testiranjima šalje poruku konzistentnu sa njegovim stilom vođenja politike, gde se stvari brzo menjaju i često su kontroverzne. On naglašava da testiranja nisu novost i da je era dogovora o nuklearnom oružju verovatno završena. Govoreći o ruskim testiranjima, Rajak se slaže sa vojnim analitičarima da nisu primarno vezana za trku u naoružanju, već su više politička poruka. Ističe da je fokus na trouglu Ukrajina–Rusija–Tramp, gde Putin pokušava da zadrži Trampovu pažnju i vrati priču na pregovore.
Rajak dodaje da postoji element „čikanja“ gde svaka strana demonstrira snagu, ali i Putinov pokušaj da nametne dijalog. Kada je reč o „Koaliciji voljnih“ okupljenoj u Londonu, Rajak ocenjuje da su njene mogućnosti ograničene zbog problema sa finansiranjem i isporukama oružja Ukrajini. On naglašava da je to više način za političke poene unutar zemalja nego realna snaga. Strahovi od ruske pretnje po Evropu su, prema Rajaku, preuveličani u nekim zemljama. Istorijski rusofobične države na istoku vide opasnost, ali nijedan ozbiljan političar u Zapadnoj Evropi ne veruje u napad na celu Evropu.
Rajak takođe smatra da Evropa nije spremna da samostalno odgovori na izazove, s obzirom na to da 65% njenog oružja dolazi iz SAD, posebno ono visokog kvaliteta. On predviđa da Evropa neće moći da zameni američko naoružanje pre 2040. godine, zbog nedostatka političke volje i podrške SAD, dok plan Ursule fon der Lajen o 800 milijardi evra za odbranu nije realan. Mogućnosti Evrope su, prema Rajaku, vrlo ograničene u narednih 10-15 godina.
