Bundestag je u sredu glasao za ukidanje zakona o ubrzanom dobijanju nemačkog državljanstva, koji je uveden pod prethodnom vladom predvođenom Socijaldemokratama (SPD) i kancelarom Olafom Šolcom. Ovaj predlog je lako prošao kroz parlament, budući da je uživao podršku stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja se protivi imigraciji i koja je najveća opoziciona stranka.
Prema izveštaju Dojče vele (DW), ukupno 450 članova donjeg doma parlamenta glasalo je za ukidanje zakona, dok je 134 bilo protiv, a dvojica su se uzdržala. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint je naglasio važnost integracije, rekavši da nemački pasoš treba da bude priznanje uspešnog procesa integracije, a ne podsticaj za ilegalnu imigraciju.
Aktuelni kancelar Fridrih Merc je ukidanje liberalizovanih zakona o državljanstvu svog prethodnika učinio ključnim delom svoje izborne kampanje. Nakon što je njegova stranka CDU postigla koalicioni sporazum sa SPD-om, zakon o ubrzanom dobijanju državljanstva se našao na udaru, uz saglasnost obe stranke. CDU je u svom izbornom programu navela da „nemački pasoš treba da bude kraj procesa integracije, a ne početak“, uprkos prethodnim zahtevima za dokazivanje dobre integracije pre dobijanja ubrzanog državljanstva.
Uvedeni zakon o državljanstvu imao je značajne promene u pristupu dualnom državljanstvu. Nemačka je decenijama zaostajala za drugim evropskim zemljama, dozvoljavajući dualno državljanstvo samo onima koji su već bili državljani neke od zemalja članica EU ili u specifičnim slučajevima za migrante bez automatskog prava na boravak. U julu 2024. godine, koalicija pod vođstvom SPD-a, koja je uključivala Zelenе i Slobodne demokrate (FDP), uvela je nove puteve do dobijanja državljanstva, omogućivši imigrantima da zadrže svoj prvi pasoš.
Prvi zakon je skratio vreme čekanja za podnošenje zahteva za državljanstvo sa osam na pet godina, zahtevajući sertifikat o srednjem nivou znanja nemačkog jezika i dokaz o dovoljnom prihodu za izdržavanje. Opcija ubrzanog puta je omogućila podnosiocima zahteva da dobiju državljanstvo nakon tri godine, ukoliko su mogli da dokažu napredno znanje jezika i druge dokaze o dobroj integraciji. Upravo je ovaj zakon ukinut u sredu.
Iako još uvek nema tačnih podataka o broju ljudi koji su dobili nemačko državljanstvo putem ubrzanog procesa, javni emiter ARD izvestio je da su imigracione kancelarije prijavile veoma mali broj podnosilaca zahteva.
Ova promena izazvala je kritike među političarima opozicije i istraživačima imigracije, koji smatraju da će ukidanje zakona poslati pogrešnu poruku visoko kvalifikovanim imigrantima da u Nemačkoj nisu dobrodošli, u trenutku kada zemlja pati od demografskog pada. Predsednik Zelenе stranke Feliks Banažak izjavio je da je ova promena „pogrešan signal“ u vreme kada Nemačka treba svu svoju snagu, bez obzira na to da li neko živi u zemlji tri godine ili tri generacije.
Kritičari upozoravaju da bi ovakva politika mogla imati dugoročne posledice po nemačko društvo, jer bi mogla sprečiti dolazak novih talenata i stručnjaka, što je posebno važno u svetlu starenja populacije i potreba na tržištu rada. U analizi ukidanja zakona, postavlja se pitanje kako će ovo uticati na buduće generacije imigranata i njihov doprinos nemačkom društvu.
U svetlu ovih dešavanja, Nemačka se suočava sa izazovima koji se tiču integracije, imigracije i demografskih promena, a odluke donete u Bundestagu će imati dalekosežne posledice na društvo i ekonomiju zemlje.
