Brisel/Sofija – Savet ministara finansija Evropske unije (ECOFIN) danas je potvrdio konačne tehničke korake za ulazak Bugarske u evrozonu u januaru 2026. godine, fiksirajući konverzioni kurs na 1,95583 leva za jedan evro. Ova odluka predstavlja važan trenutak za Bugarsku, koja je od 2007. godine, kada je postala članica EU, težila integraciji u evrozonu.
Bugarska ima manje od šest meseci da završi sve tehničke pripreme za zamenu valute do 1. januara sledeće godine, kada će zvanično postati 21. članica evrozone. Tim povodom, bugarska ministarka finansija Temenužka Petkova izjavila je: „Čitav proces vezan za članstvo Bugarske u evrozoni praktično se danas završava. Ništa ne može da zaustavi Bugarsku na putu ka evrozoni.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada je podrška građana Bugarske za euro opala, što može uticati na buduće korake u implementaciji.
Evropska komisija i Evropska centralna banka su u junu ove godine navele da je Bugarska spremna za usvajanje evra. Međutim, opadajuće mišljenje javnosti o prelasku na euro pokazuje da mnogi Bugari strahuju od mogućeg rasta cena i inflacije. Prema istraživanju Evrobarometra iz maja, polovina građana Bugarske skeptična je prema prelasku na evro, što može predstavljati izazov za vladu u pripremama za ovaj važan korak.
Bugarska je prethodno pokušala da uđe u evrozonu nekoliko puta, ali su ovi pokušaji često odlagani zbog ekonomskih i političkih nesuglasica. S obzirom na trenutne ekonomske izazove, uključujući inflaciju i globalne ekonomske turbulencije, mnogi analitičari se pitaju kako će ulazak u evrozonu uticati na domaću ekonomiju.
Pored Bugarske, samo šest zemalja članica EU ostaje van evrozone: Švedska, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija i Danska. Trenutno, nijedna od ovih zemalja nema konkretne planove za prelazak na evro, što dodatno naglašava značaj Bugarske kao sledeće članice evrozone.
U međuvremenu, vlada u Sofiji nastavlja da teži jačanju ekonomskih i fiskalnih kriterijuma neophodnih za ulazak u evrozonu. Ove pripreme uključuju reforme u bankarskom sektoru, kao i jačanje pravnog okvira koji bi omogućio efikasniju implementaciju evra kao zvanične valute.
Osim tehničkih priprema, Bugarska će morati da se fokusira i na informisanje javnosti o prednostima i izazovima koji dolaze sa prelaskom na evro. Uzimajući u obzir trenutnu skeptičnost građana, vlada će morati da pokrene kampanju koja će objasniti kako će prelazak na evro uticati na svakodnevni život, kao i na ekonomiju zemlje u celini.
Pored toga, od velikog značaja biće i saradnja sa drugim članicama evrozone, kako bi se olakšao proces adaptacije na nove uslove tržišta i ekonomske politike. Očekuje se da će Bugarska, kao nova članica, imati priliku da doprinese stabilnosti i rastu evrozone, ali i da nauči iz iskustava drugih zemalja koje su se suočavale sa sličnim izazovima.
U zaključku, ulazak Bugarske u evrozonu predstavlja značajan korak ka jačanju ekonomskih veza unutar EU, ali i izazov za domaću politiku i ekonomiju. Kako se rok za prelazak bliži, biće ključno da vlada uspešno završi sve pripreme i adresira zabrinutosti građana, kako bi obezbedila uspešan prelazak na novu valutu i osigurala stabilnost u budućnosti.
