Bugarska ekonomija je nastavila svoj rast u drugom kvartalu 2025. godine, beležeći povećanje od 3,1% u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj podatak dolazi iz preliminarne procene Nacionalnog zavoda za statistiku (NSI), koja takođe ukazuje da je rast zadržan na istom nivou kao i u prvom tromesečju. Kvartalni rast, međutim, iznosi 0,7%, što je takođe isti rezultat kao na početku godine, prema informacijama koje prenosi portal Novinite.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo ovom pozitivnom trendu je domaća tražnja. U drugom kvartalu, finalna potrošnja građana porasla je za 6,5% u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Takođe, bruto investicije u osnovni kapital zabeležile su rast od 6,7%. Ovi podaci ukazuju na jačanje unutrašnje ekonomije i potrošnje, što je od suštinskog značaja za održavanje rasta.
Međutim, spoljna trgovina je zabeležila negativan doprinos ekonomskom rastu. Izvoz je pao za 4,9% u međugodišnjem poređenju, dok je uvoz smanjen za 0,6%. Ovaj pad u spoljnoj trgovini može predstavljati izazov za budući rast, jer ukazuje na potencijalne probleme u konkurentnosti bugarske privrede na međunarodnom tržištu.
U nominalnim vrednostima, bugarski bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 51,69 milijardi leva, pri čemu je finalna potrošnja činila čak 80% ukupne vrednosti BDP-a. Ovi podaci ukazuju na to koliko je domaća potrošnja ključna za ekonomsku stabilnost zemlje.
Ministarstvo finansija Bugarske zadržava optimističnu prognozu za budućnost, očekujući da bi privredni rast u 2025. godini mogao iznositi oko tri procenta, pod uslovom da domaća potrošnja ostane snažna, a globalna ekonomska situacija stabilna. Ova očekivanja ukazuju na verovanje u otpornost bugarske ekonomije, čak i u svetlu izazova koje donosi globalno tržište.
U svetlu ovih podataka, analitičari sugerišu da bi vlada trebala da se fokusira na jačanje spoljnotrgovinskih odnosa i povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje. Ovo bi moglo uključivati podršku malim i srednjim preduzećima, kao i podsticanje inovacija i tehnološkog razvoja, što bi moglo doprineti povećanju izvoza i smanjenju trgovinskog deficita.
Osim toga, postoji potreba za diversifikacijom ekonomskih aktivnosti, kako bi se smanjila zavisnost od domaće potrošnje. Iako je trenutni rast pozitivan, dugoročna održivost ekonomije zavisiće od sposobnosti zemlje da stvori stabilnu i raznovrsnu ekonomsku osnovu.
U zaključku, Bugarska pokazuje znake ekonomske stabilnosti i rasta, ali se suočava s izazovima u spoljnoj trgovini. Kako bi se osigurao kontinuirani razvoj, ključno je da se osnaže domaći resursi i poveća konkurentnost na međunarodnom tržištu. Očekivanja ministarstva finansija sugerišu da bi uz pravilne mere i strategije, Bugarska mogla da zadrži pozitivan trend rasta i u narednim godinama.
