Sofija – Bugarska ekonomija je zabeležila rast od 2,9 odsto međugodišnje u četvrtom kvartalu 2025. godine, što predstavlja usporenje u odnosu na rast od 3,1 odsto iz istog perioda prethodne godine. Ovi podaci objavljeni su danas od strane Nacionalnog zavoda za statistiku (NSI) Bugarske, koji je izdao sezonski prilagođene podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP).
Na kvartalnom nivou, bruto domaći proizvod je povećan za 0,8 odsto u odnosu na treći kvartal 2025. godine. Ova stopa rasta ostala je na istom nivou kao i u prethodnom uporednom periodu 2024. godine, što ukazuje na stabilnost ekonomskih aktivnosti u zemlji usred globalnih ekonomskih izazova.
U nominalnim vrednostima, bugarski BDP za četvrti kvartal 2025. godine dostigao je 65,35 milijardi leva, što odgovara oko 33,4 milijardi evra. Ovi podaci sugerišu da je ekonomija zemlje nastavljena sa oporavkom, ali se suočava sa izazovima koji mogu uticati na budući rast.
Analitičari ističu da je usporavanje rasta u četvrtom kvartalu rezultat kombinacije unutrašnjih i spoljnih faktora. Unutrašnji faktori uključuju promene u domaćoj potrošnji, dok su spoljni faktori povezani sa globalnim ekonomskim uslovima, uključujući inflaciju i geopolitičke tenzije koje su imale uticaj na trgovinu i investicije.
Vlada Bugarske je preduzela niz mera kako bi podržala ekonomiju, uključujući podsticaje za investicije i podršku malim i srednjim preduzećima. Ove mere su usmerene na jačanje domaće proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza, što bi moglo pomoći u stabilizaciji ekonomije u predstojećim mesecima.
Pored toga, Bugarska se suočava sa izazovima na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti ostaje relativno visoka, a mnogi mladi ljudi se suočavaju sa teškoćama u pronalaženju zaposlenja. Ovo može dodatno usporiti ekonomski rast, jer smanjena potrošnja i investicije mogu uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost.
Stručnjaci smatraju da je ključno da se vlada fokusira na obrazovanje i obuku radne snage kako bi se poboljšala konkurentnost na tržištu rada. Takođe, potrebne su investicije u infrastrukturu i tehnologiju kako bi se stvorili uslovi za održiviji ekonomski rast.
U svetlu ovih izazova, analitičari očekuju da će se rast ekonomije u Bugarskoj u narednim kvartalima kretati umerenim tempom. Predviđa se da će stabilnost u ekonomskom okruženju i unapređenje poslovnog okruženja doprineti poboljšanju ekonomskih pokazatelja.
Međutim, globalni faktori, kao što su kretanje cena energenata i inflacija, i dalje će igrati značajnu ulogu u oblikovanju ekonomskih perspektiva Bugarske. U ovoj situaciji, važno je da se vlada i privatni sektor usmere na dugoročne strategije koje će omogućiti otporniji ekonomski rast.
Zaključak je da, iako Bugarska beleži određeni ekonomski rast, izazovi koji se javljaju u obliku usporavanja i spoljnih pritisaka zahtevaju pažnju i efikasne mere kako bi se obezbedila stabilnost i održivost ekonomije u budućnosti. Sa pravim politikama i fokusom na ključne sektore, Bugarska može raditi na jačanju svoje ekonomske pozicije u regionu i šire.
