Železnička pruga Budimpešta-Beograd, koja je planirana za puštanje u rad krajem februara, predstavlja značajnu stratešku železničku vezu između Mađarske i Srbije, kao i promenu u železničkoj infrastrukturi Mađarske. Ova pruga će omogućiti brže i efikasnije povezivanje dve zemlje, a takođe će poboljšati i putnički i teretni saobraćaj.
Na ovoj trasi će saobraćati niskopodni električni vozovi kineske proizvodnje, što je razlog za obnovu železničke stanice „Keleti“ u Budimpešti. Prema informacijama državne železničke kompanije MAV, putnički vozovi koji dolaze iz pravca Deleđhaza-Kelebija-Beograd će koristiti rekonstruisane perone na istočnoj stanici u Budimpešti. Ovi peroni će biti prilagođeni novim tipovima vozova, sa visinom od 55 centimetara, u skladu sa evropskim železničkim standardima.
Rekonstrukcija železničke stanice „Keleti“ ima strateški značaj, jer će omogućiti prijem električnih motornih jedinica „soko“, koje planira da koristi srpski železnički operater na pruzi Budimpešta-Beograd. Ovi vozovi se razlikuju od uobičajenog voznog parka u Mađarskoj jer nemaju izvlačne stepenice, što zahteva precizno usklađivanje visine perona sa podom voza, a to dodatno komplikuje radove na peronima.
Mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar je najavio da bi redovan teretni saobraćaj na pruzi mogao da počne 27. februara, a putnički polovinom marta, ukoliko budu dobijena konačna tehnička i bezbednosna odobrenja. On je istakao da je većina teretnih kapaciteta na novoj pruzi već prodata, što ukazuje na veliko interesovanje privrede za ovu novu brzu transportnu vezu.
Mađarska će garantovati tri para teretnih polazaka dnevno, a Beograd će se pridružiti ovom rasporedu, što znači da će vozovi iz Budimpešte polaziti na svaka dva sata. Očekuje se da će otvaranje pruge za putnički saobraćaj biti između 27. februara i 15. marta, uz napore da granične i pasoške kontrole ne traju duže od 30 minuta, čime bi se značajno skratilo ukupno vreme putovanja.
Mađarska deonica pruge Budimpešta-Beograd, koja je finansirana pretežno kineskim zajmom (85 odsto), završena je i trenutno se nalazi u fazi testiranja. Pružna deonica je nadograđena u dupli kolosek i projektovana je za brzine do 160 kilometara na čas. Ukupna dužina pruge iznosi oko 350 kilometara, a mađarski deo, koji se proteže između Budimpešte i Kelebije, ima dužinu od 166 kilometara.
Ovaj projekat ne samo da će unaprediti železnički saobraćaj između Mađarske i Srbije, već će doprineti i jačanju ekonomskih veza između dve zemlje. Očekuje se da će nova železnička linija doneti brojne prednosti, uključujući brži transport robe i putnika, smanjenje troškova i povećanje efikasnosti.
Uz to, razvoj železničke infrastrukture može imati pozitivan uticaj na lokalne zajednice, stvarajući nova radna mesta i podstičući ekonomski rast. Takođe, nova pruga može doprineti i očuvanju životne sredine, s obzirom na to da je železnica jedan od najzelenijih načina transporta.
U zaključku, puštanje u rad železničke pruge Budimpešta-Beograd predstavlja važan korak ka modernizaciji železničkog saobraćaja u regionu. Očekuje se da će ova veza doprineti jačanju ekonomskih odnosa između Srbije i Mađarske, kao i poboljšanju kvaliteta života građana kroz brži i efikasniji transport.
