Godine 1987. jedan student sa Univerziteta Ilinois, Majk Hejz, došao je na neobičnu ideju kako da prikupi novac za školovanje. Suočavajući se s finansijskim izazovima nakon što su mu roditelji, učiteljica i farmaceut, već školovali četvoro starije dece, shvatio je da mu je potrebna pomoć. Njegov cilj je bio da prikupi 28.000 dolara, a do tada je uspeo da uštedi samo 2.500 dolara radeći kao prodavac u apoteci.
Majk je smislio plan: zamolio je potpune strance da mu pošalju po jedan peni. Verovao je da bi 2,8 miliona ljudi mogli da mu pomognu slanjem po jednog centa. U to vreme, internet nije postojao, pa je Majk morao da pronađe drugi način da dođe do velikog broja ljudi. Ključnu ulogu u njegovoj akciji odigrao je kolumnista Bob Grine iz „Chicago Tribune“, koji je objavio članak o Majkovoj ideji. Grine je svojim čitaocima poručio da pošalju cent, što je izazvalo neočekivanu reakciju.
Iako su i Majk i Grine sumnjali u uspeh, počeli su da pristižu novčići iz različitih delova sveta. Na kraju je Majk prikupio oko 2,9 miliona penija i dobio čak 90.000 pisama podrške. Ova neverovatna podrška omogućila mu je da plati svoje školovanje i diplomira na smeru prehrambene tehnologije. Nakon završetka studija, Majk je odlučio da deo novca prosledi nekom drugom studentu iz porodice koja mu je pomogla.
Zbog svoje neobične priče, postao je poznat na kampusu i dobio nadimak „Peni čovek“. Njegova akcija je ostavila snažan utisak na mnoge, a danas su mogućnosti za finansiranje obrazovanja daleko razvijenije. Platforme poput GoFundMe i GiveCollege omogućavaju studentima da prikupe novac bez potrebe za novinskim kolumnama ili slanjem kovanica.
Majkova priča je jedinstven primer kako upornost, kreativnost i podrška stranaca mogu omogućiti ostvarenju snova o obrazovanju. Njegova akcija je bila uvod u crowdfunding, koji je danas postao uobičajen način prikupljanja sredstava za različite svrhe. Iako se svet značajno promenio od tada, inspiracija koju je pružio ostaje snažna.
Danas, dok se suočavamo s izazovima finansiranja obrazovanja, Majk Hejz ostaje simbol nade i kreativnog pristupa rešavanju problema. Njegova priča podseća da čak i mali gestovi mogu imati veliki uticaj i da zajednica može zajedno raditi na ostvarenju ciljeva. U vremenu kada su informacije dostupne na dohvat ruke, iskustvo Majka Hejza nas uči da snaga zajednice i empatija prema drugima mogu prevazići sve prepreke.
