Vojni uspesi, promene u međunarodnoj situaciji i porast međunarodnog uticaja presudno su uticali na stvaranje narodnooslobodilačkog pokreta koji je konstituisan na nivou države, nazvane „demokratska federativna Jugoslavija“.
Međunarodno priznanje revolucionarnih promena zahtevalo je od KPJ da prihvati kompromis i inkorporira neke monarhističke ustanove u strukturu vlasti, da saglasi postojanje višestranačke političke strukture i formira mešovita tela poput Privremene vlade DFJ i Privremene narodne skupštine.
U partijskom vrhu vladalo je mišljenje da Namesništvo neće igrati značajnu ulogu u politici, te je pristao na ustupke radi konačne pobede narodnooslobodilačkog pokreta. S druge strane, zapadne države su pokušavale spasiti svoje političke pozicije na Balkanu i očuvati ustavni kontinuitet Jugoslavije.
Nakon zasedanja Velike antifašističke narodnooslobodilačke skupštine, intenzivno je izgrađivana struktura državne vlasti u Jugoslaviji i Srbiji. Privremena vlada DFJ je osnovana 7. marta 1945. pod predsedništvom Josipa Broza, a ključne resore su držali predstavnici KPJ.
Delatnost vlasti u to vreme bila je u rukama KPJ bez obzira na fiktivnu podelu resora, a uključivanje građanskih političara poput Milana Grola bilo je ustupak Britancima. Vlada je definisana Deklaracijom od 9. marta 1945. u kojoj se ističe nacionalna demokratija kao osnova konstruktivnog rada.
Privremena vlada DFJ formalno je imala koalicioni karakter ali suštinski je bio kompromis s međunarodnim priznanjem kao ciljem. Državni poslovi su obavljani kroz različite organe, a Politbiro CK KPJ je upravljao važnim poslovima.
Ova prelazna vlada ima formalni karakter državne uprave, ali su poslovi obavljani preko različitih organa vlasti, uključujući Jugoslovensku armiju i Politbiro CK KPJ.
