ZAGREB – Ukupan broj zaposlenih u industriji u Hrvatskoj zabeležio je pad od 2,4 odsto u martu ove godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine, dok je u odnosu na prethodni mesec ostao nepromenjen, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. Ovaj pad ukazuje na izazove sa kojima se industrijski sektor suočava u trenutnim ekonomskim okolnostima.
Prema Nacionalnoj klasifikaciji delatnosti (NKD), prerađivačka industrija, koja čini gotovo 92 posto ukupnog broja zaposlenih u industriji, zadržala je broj zaposlenih na istom nivou kao i u prethodnom mesecu. Ovaj sektor je ključan za hrvatsku ekonomiju, a bilo kakve promene u broju zaposlenih mogu imati značajan uticaj na celokupno tržište rada.
S druge strane, u rudarstvu i vađenju, koji čini nešto više od dva posto ukupnog broja zaposlenih u industriji, zabeležen je blagi porast od 0,1 posto u martu u odnosu na februar. Ovaj sektor, iako manji u odnosu na prerađivačku industriju, pokazuje znake stabilnosti, što može biti ohrabrujuće za buduće investicije.
U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, koji čini nešto više od šest posto ukupnog broja zaposlenih, zabeležen je porast od 0,4 posto. Ovaj sektor je ključan za infrastrukturu i svakodnevni život građana, te je njegov rast pozitivan signal za ekonomiju.
Analitičari ukazuju da trenutni podaci o zaposlenosti u industriji odražavaju šire ekonomske trendove i izazove koje Hrvatska suočava. Globalni ekonomski uslovi, inflacija i promena potražnje za industrijskim proizvodima igraju ključnu ulogu u oblikovanju tržišta rada.
Pored toga, stručnjaci ističu da je važno da se vlada fokusira na mere koje bi podstakle rast zaposlenosti u industriji, kao što su podrška inovacijama, ulaganja u obrazovanje i obuku radne snage, kao i olakšice za preduzeća koja nastoje da zapošljavaju više radnika.
Osim toga, upotreba digitalnih tehnologija i prelazak na zelenu ekonomiju mogu otvoriti nova radna mesta i poboljšati konkurentnost industrije. Prema nekim procenama, prelazak na održive izvore energije i racionalizacija proizvodnih procesa može doneti dugoročne benefite za industrijski sektor.
U svetlu ovih podataka, poslovni lideri i predstavnici sindikata pozivaju na dijalog između vlade i industrije kako bi se stvorili povoljniji uslovi za zapošljavanje. Oni naglašavaju da je saradnja ključna za prevazilaženje trenutnih izazova i postizanje održivog rasta.
Iako su trenutni podaci o zaposlenosti u industriji zabrinjavajući, postoje i znaci nade u vidu rasta u određenim sektorima. Na primer, rudarstvo i snabdevanje energijom pokazuju stabilnost, što može ukazivati na to da postoje segmenti industrije koji su otporniji na ekonomske promene.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovi trendovi razvijati i kakve će mere vlada preduzeti kako bi podržala rast zaposlenosti. U međuvremenu, poslodavci će morati da se prilagode trenutnim ekonomskim uslovima i potražnji za svojim proizvodima i uslugama, kako bi osigurali stabilnost i rast svojih poslovanja.
Dok Hrvatska nastavlja da se suočava sa izazovima na tržištu rada, važno je da se svi relevantni akteri uključe u proces donošenja odluka koje će oblikovati budućnost industrije i zaposlenosti u zemlji. U tom smislu, saradnja između vlade, industrije i radnika biće ključna za postizanje održivog rasta i razvoja.
