Brodovi koji plove blizu Crvenog mora i Persijskog zaliva počeli su da koriste lažne identifikacione poruke koje se povezuju sa Rusijom i Kinom kako bi izbegli moguće napade, objavio je Rojters, pozivajući se na analizu pomorskih rizika kompanije Vindvard. Ova praksa se javila usred rastuće tenzije u regionu, gde Iran kontrolira Ormuski moreuz, ključnu rutu za globalnu naftu. Teheran je zapretio zatvaranjem ovog strateškog prolaza ukoliko se Sjedinjene Američke Države pridruže izraelskim napadima na iranske nuklearne objekte. Iranski parlament je odobrio ovaj potez, ali konačna odluka ostaje na Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost.
U međuvremenu, Huti, koje podržava Iran, napadaju brodove u Crvenom moru od kraja 2023. godine, pozivajući se na solidarnost sa Palestincima tokom sukoba u Gazi. Američki predsednik Donald Tramp je u maju posredovao u dogovoru o prekidu napada u zamenu za pauzu u zapadnim vazdušnim napadima, ali Huti su upozorili da će ciljati američke brodove ukoliko Vašington podrži izraelske napade na Iran.
Iako je postignut prekid vatre između Izraela i Irana, izvršni direktor Vindvarda, Ami Danijel, izjavio je da brodarske kompanije ostaju skeptične kada je reč o bezbednosti plovila u tom području. Prema rečima Danijela, percepcija među brodovlasnicima je takva da je teško utvrditi lanac vlasništva brodova, posebno kada su u pitanju nacionalnosti koje su pod većom pretnjom, kao što su Velika Britanija, SAD i Izrael.
Analiza Vindvarda pokazuje da je 55 brodova poslalo ukupno 101 atipičnu identifikacionu poruku između 12. i 24. juna u Persijskom zalivu i Crvenom moru. Ove poruke, koje su uključivale fraze poput „u vlasništvu Kine“ ili „ruska sirova nafta“, korišćene su da bi se smanjio rizik od pogrešne identifikacije sa zapadnim brodovima ili brodovima povezanim sa Izraelom. Na primer, brod pod zastavom Paname na putu ka Pakistanu emitovao je poruku „PKKHI svi kineski“, dok je brod pod zastavom Singapura signalizirao „Vsl nema veze sa Izraelom“.
U normalnim okolnostima, brodovi obično šalju informacije o svojim odredištima ili koriste neutralne termine kao što je „za naređenja“. Neki brodovi koriste oznaku „naoružana garda na brodu“ u zonama visokog rizika. Međutim, nakon izraelskih udara na Iran, upotreba nestandardnih poruka je naglo porasla, šireći se iz Crvenog mora u Persijski zaliv.
Vesti o brodovima koji prikrivaju svoj identitet dolaze u trenutku kada Zapad nastavlja sa sankcijama prema onome što smatra pomorskom aktivnošću povezanoj sa Rusijom. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su optužile Moskvu i njene trgovinske partnere da koriste “flotu u senci” brodova koji posluju van zapadnih pravila osiguranja kako bi zaobišli sankcije. U maju, EU je stavila na crnu listu dodatnih 189 brodova, čime je ukupan broj brodova pod sankcijama porastao na 342. Brisel trenutno razmatra još jedan paket sankcija koji bi dodao još 77 brodova na ovu listu.
Rusija je više puta osudila sankcije protiv svog pomorskog sektora kao nezakonite. Pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev upozorio je da zapadni napori da ometu ruski pomorski tranzit kroz međunarodne moreuze predstavljaju „de fakto činove piraterije“ i dodao da takvi potezi sve više liče na „pomorsku blokadu“. On je istakao da je Rusija spremna da rasporedi svoju mornaricu kako bi zaštitila plovidbu u ovim vodama.
Ova situacija ukazuje na sve veću kompleksnost i napetost u pomorskim operacijama u regionu, gde su brodovi, u potrazi za bezbednošću, primorani da preduzimaju neobične mere kako bi se zaštitili od potencijalnih pretnji. U svetlu ovih događaja, očigledno je da se pomorsko pravo i međunarodne odnose suočavaju sa novim izazovima u eri globalne nesigurnosti.
