Ana Brnabić se oglasila na platformi „X“ kako bi odgovorila na tvrdnje Borisa Pejovića, generalnog sekretara Pokreta Evropa sad (PES) i potpredsednika Skupštine Crne Gore. Pejović je u svojoj objavi naveo da su „kavački i škaljarski klan nastali u vreme kada su predsednici Srbije i Crne Gore, Aleksandar Vučić i Milo Đukanović, odlično sarađivali“.
Brnabićeva je na to reagovala naglašavajući da se Aleksandar Vučić ni u kom slučaju nije umešao u klanove Crne Gore. Ona je istakla da je „kavački i škaljarski klan“ nastao iz jednog trećeg klana, poznatog kao „kotorski klan“, 2010. godine. U tom trenutku, kako je navela, Vučić je bio u dubokoj opoziciji u Srbiji i nije imao nikakve veze sa Crnom Gorom.
U svom odgovoru, Brnabić je naglasila da je ne zanima umešavanje u klanove Crne Gore, ali je dodala da joj je poznato da su oba klana nastala iz drugog klana. Ona je sarkastično komentarisala Pejovićevu tvrdnju, sugerišući da bi se moglo reći da je Vučić odgovoran za sve, uključujući i „kopanje tunela u avgustu 2023. godine“.
Brnabić je istakla da su tvrdnje o povezanosti Vučića i klanova besmislene i da je to samo pokušaj skretanja pažnje od pravih problema u Crnoj Gori. Ona je dodala da bi, da je situacija drugačija, bilo lako dokazati vladavinu prava i odgovornost za kriminalne aktivnosti.
Reakcija Brnabićeve na Pejovićevu izjavu dolazi u trenutku kada su odnosi između Srbije i Crne Gore, kao i politička situacija u obe zemlje, veoma napeti. Njihova saradnja je često bila predmet rasprave, posebno u svetlu nedavnih događaja i sukoba u regionu.
Pejović je, s druge strane, nastavio da tvrdi da su klanovi iz Crne Gore povezani sa politikom i da su njihovi lideri imali podršku iz Srbije. Ove tvrdnje su dodatno zakomplikovale već napete odnose između dve države.
Brnabićeva je pozvala na razmišljanje o činjenicama umesto na političke optužbe koje, kako smatra, ne doprinose stabilnosti i bezbednosti regiona. Ona je podsetila na važnost dijaloga i saradnje, ali je istovremeno naglasila da ne može da prihvati neosnovane optužbe koje se iznose bez dokaza.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da su politički odnosi između Srbije i Crne Gore često obeleženi istorijskim tenzijama i nesporazumima. Iako su postojali trenuci saradnje, kao što su zajednički interesi u oblasti ekonomije i bezbednosti, često se vraćaju teme koje se tiču kriminala i korupcije, koje dodatno otežavaju dijalog između dve zemlje.
Povodom ovih dešavanja, analitičari smatraju da je neophodno da se političke stranke fokusiraju na rešenje problema umesto na međusobne optužbe. U tom kontekstu, Brnabićeva je pozvala na konstruktivnu diskusiju koja bi mogla dovesti do poboljšanja odnosa i stabilnosti u regionu.
Takođe, njene reči ukazuju na to da će se Srbija nastaviti zalagati za jačanje svojih pozicija i uloge u regionu, istovremeno odbacujući sve optužbe koje smatra neosnovanim. Ovaj slučaj je još jedan pokazatelj složene političke situacije na Balkanu, gde se istorijske tenzije često ponovo aktiviraju u svetlu savremenih izazova.
U tom svetlu, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati za buduće odnose između Srbije i Crne Gore, kao i za širi region Balkana.
